Њутнови закони

Из пројекта Википедија

Први и други закон на латинском језику. Њутнова Principia matematica, издање 1687. године.

Њутонови закони су скуп од три основна закона класичне физике. Они описују везу између кретања тела и сила које делују на тело и први их је представио Исак Њутн. Објављени су у књизи „Philosophiae Naturalis Principia matematica“ (у слободном преводу Математичке основе физике) из 1687. године. Ови закони чине темеље класичне механике. Њутн их је користио да опише примећене резултате опита у вези кретања тела.

[уреди] Први закон: Закон инерције

У оригиналу, на латинском, га је Њутн записао:

Lex I:

Corpus omne perseverare in statu suo quiescendi vel movendi uniformiter in directum, nisi quatenus a viribus impressis cogitur statum illum mutare.

Тело остаје у стању мировања или се креће константном брзином ако на њега не делује ниједна сила, односно је резултантна сума свих сила на тело таква да се силе потиру.

Овај закон описује принцип инерције и може се исказати у другачије. Тело на које не делују силе има тежњу да настави кретање истим смером и брзином.

[уреди] Други закон: Закон убрзања

Овај закон је Њутн написао овим речима, на латинском:

Lex II:

Mutationem motus proportionalem esse vi motrici impressae, et fieri secundum lineam rectam qua vis illa imprimitur.

Овај закон описује чињеницу да је промена кретања (што је убрзање) неког тела могућа једино дејством силе и повезује силу која делује на тело са масом тела и убрзањем којем је тело изложено.

Величина силе на неко тело управо је сразмерна убрзању и маси тог тела. Смер силе има исти смер као и убрзање.

$\overrightarrow{F}= m * \overrightarrow{a}$

[уреди] Трећи закон: Закон акције и реакције

Текст закона како је Њутн записао на латинском је

Lex III:

Actioni contrariam semper et æqualem esse reactionem: sive corporum duorum actiones in se mutuo semper esse æquales et in partes contrarias dirigi.

За сваку акцију на неко тјело постоји и реакција. Реакцији је исте величине али супротног смјера.

$\overrightarrow{F_1} = -\overrightarrow{F_2}$

Ови закони су важећи само у класичној механики, где је брзина много мања од брзине светлости а маса тјела пуно већа него је величина атомских дјелова (електрон, протон, неутрон). У случају изузетно великих брзина, упоредивих са брзином светлости, или изузетно малих маса, упоредивих са масом атома, се појављују други ефекти који се прецизно описују законима квантне механике. Из закона квантне механике се добијају Њутнови закони тако што се апроксимира да су брзине бесконачно мале спрам брзине светлости.