Џеси Овенс
Из пројекта Википедија
Џејмс Кливленд „Џеси“ Овенс (12. септембар 1913 – 31. март 1980), славни амерички атлетичар, легендаран по свом четвероструком тријумфу на Олимпијским играма у Берлину, 1936. године, где је био неоспорна звезда Игара.
Рођен је у Оуквилу, Алабама, а одрастао у Кливленду, у Охају. Име Џеси дао му је учитељ у школи у Кливленду, кад није разумио изговор малог Џејмса Кливленда да га сви ословљавају са Ј.Ц..
25. маја 1935 извео је подвиг који је ушао у спортску историју: на атлетском митингу у Ан Арбору, Мичиген, изједначио је светски рекорд на 100 јарди (91 м), као и поставио нове светске рекорде у скоку у даљ, на 220 јарди (201 м), као и на 220 јарди с препонама.
Оно што је при том најважније: све то је извео у року од 70 минута!!!
На Олимпијским играма у Берлину, 1936. године, остварује подвиг над подвизима: осваја четири златне медаље, 3. августа побеђује на 100 м, 4. августа у скоку у даљ, 5. августа на 200 м, као и 9. августа 1936, као члан штафете (Џеси Овенс, Ралф Меткалф, Фој Дрејпер и Франк Викоф) тријумфује на 4 x 100 м.
Тај подвиг остао је ненадмашен 48 година, до 1984. и Игара у Лос Анђелесу, где његов подвиг понавља његов достојни наследник – фамозни Карл Луис.
Мит о Џеси Овенсу нарастао је до неслућених висина не само због његових сјајних спортских резултата, него, једнако тако, и због односа Хитлера према њему и његовим победама. Хитлер је хтео искористити Игре као промоцију нацистичког режима и доказати „Аријевску супериорност“ над остатком света. Чињеница је да је Њемачка била најуспешнија држава-сарадница Игара у Берлину, али је тај немачки успех Хитлеру страшно покварио један неаријевац, па још и црнац, супериорно тријумфирајући над, и , немачким спортистима. Хитлер, наводно, није хтео честитати Овенсу на његовим величанственим побједама, али сам Овенс, у својој аутобиографији „The Jesse Owens Story“, наводи:
Кад сам прошао поред Канцелара он је устао, махнуо ми је руком, а ја сам му одмахнуо. Мислим да су хроничари претерали у лошем приказивању немачког Фирера. (Џеси Овенс у „The Jesse Owens Story“, 1970.).
Хитлера је, а и цело немачко гледалаштво (прве Игре које су како-тако „преношене“ путем ТВ-а), највише растужила Овенсова победа над изврсним немачким атлетичарем, скакачем у даљ, Луцом Лонгом (освојио сребрну медаљу). Хитлеру то сигурно није било драго, али му је сам немачки атлетичар витешки честитао на победи, и постали су пријатељи. Луц Лонг је касније, нажалост, као војник Вермахта умро од последица рањавања 1943 године.
Али да иронија буде већа, тадашњи амерички председник Френклин Д. Рузвелт, у то време заокупљен предстојећим изборима и председничком кампањом, желећи, наравно, реизбор, а бојећи се реакције у јужним државама САД-а, одбио је примити Овенса у Белој кући. Овенс касније подсећа да је Рузвелт био тај који га је понизио, а не Хитлер.
После берлинских Игара Овенс није ништа лакше живио. Остао је у спорту, али не више тако озбиљно. Рекламирао се је по разним такмичењима и изазивао локалне тркаче те их побеђивао на 100 јарди, дајући им предност од 10 до 20 јарди. Изазивао је чак, па и побеђивао, расне тркаће коње, али је касније признао да то и није тако тешко јер би коњ био страшно уплашен стартним пуцњем, па је то њему давало одлучујућу предност.
Своју је популарност искористио утолико што је добио посао дискџокеја у џез клубу у Чикагу.
Председник Џералд Форд доделио му је, 1976. године одличје „Presidential Medal of Freedom“, а Џорџ Буш га је, посмртно, 1990. године, одликовао одличјем „Congressional Gold Medal“. Данашње врхунске атлетичаре ово не би нарочито фасцинирало, јер је данас највеће признање – новац, којег у врхунској атлетици има све више.
Џеси Овенс, није имао среће да настави свој низ на следећим Олимпијским играма. Предвиђене Игре у Хелсинкију, 1940, нису одржане због Другог светског рата, као и оне 1944. које су се требале одржати у Лондону.
Његов дотадашњи спортски пут, а нарочито велики успех на берлинским Играма 1936., који је, независно о њему, изазвао снажне политичке конотације и то у предвечерје Другог светског рата, створили су од овог великог спортисту мит, па узевши све то у обзир, нећемо претерати ако устврдимо да Џеси Овенс сигурно спада у најужи круг највећих атлетичара и највећих спортиста у историји.
Био је „тешки“ пушач. Умро је с непуних 67 година, од рака плућа, 31. марта 1980 у Таксону, Аризона, а сахрањен је у Чикагу, у савезној држави Илиноис.
[уреди] Каријера
1936. – ОИ, 4 златне медаље (100 м, 200 м, скок у даљ и штафета 4 x 100 м)
[уреди] Лични рекорди
100 м: 10,2 сек (1936. тада светски рекорд, трајао 5 година)
200 м: 20,7 сек (1936. светски, трајао 15 година, и олимпијски рекорд)
скок у даљ: 8 м 13 цм (1935. тада светски рекорд, трајао 25 година)
штафета 4 x 100 м: 39,8 сек (тада светски и олимпијски рекорд, трајао 20 година)