Ðон ХикÑ
Из пројекта Википедија
Ðон ХикÑ, 8. април 1904, Ворвик (ЕнглеÑка) – 20. мај 1989, британÑки економиÑта, добитник Ðобелове награде.
[уреди] Живот
ПоÑле Ñтудија на ОкÑфорду 1922-1926. године, запоÑлио Ñе на ЛондонÑкој школи за економију и ту предавао економију тржишта рада и индуÑтијÑке одноÑе до 1935. године. Затим је прешао на Кембриџ на три године, а потом у МанчеÑтер до 1946. године. Тада је отишао на ОкÑфорд, где је предавао до краја радног века 1971. године.
Ðобелову награду за економију добио је 1972. године заједно Ñа Кенетом Ероуом, а за 'пионирÑки Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ñƒ теорији опште економÑке равнотеже и теорији благоÑтања' (из образложења). Ðовчани Ð¸Ð·Ð½Ð¾Ñ Ð½Ð°Ð³Ñ€Ð°Ð´Ðµ поклонио је библиотеци ЛондонÑке школе за економију.
Био је у браку Ñа УрÑулом, профеÑором јавних фиинанÑија. Ðеке радове Ñу пиÑали заједнички.
[уреди] Дела
ХикÑов Ð¾Ð¿ÑƒÑ Ñ˜Ðµ врло разуђен и он је дао велике доприноÑе развоју економÑке теорије на бројним подручјима и микроекономије и макроекономије.
Прво, увео је идеју елаÑтичноÑти ÑупÑтитуције, којом Ñе мери лакоћа замене једног производног фактора другим, а уколико Ñе промене технологије или релативне цене фактора. Уз помоћ ове идеје Ð¥Ð¸ÐºÑ Ñ˜Ðµ био у Ñтању да покаже, наÑупрот макркÑиÑтима, да Ñе учешће радника у националном дохотку не мора Ñмањивати због радно-штедног техничког прогреÑа.
Затим, велики Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð±Ð¸Ð¾ је проналазак тзв. ИС-ЛМ модела. Тај познати макроекономÑки модел говори о везама инвеÑтиција, штедње, каматне Ñтопе и новца и предÑтавља графичку верзију кејнзијанÑке теорије.
Ð¥Ð¸ÐºÑ Ñ˜Ðµ дао Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð¸ економици благоÑтања увођењем теÑта за поређење алтернативних Ñтања Ñвета, који је каÑније назван ХикÑ-Калдоров текÑÑ‚. Њиме је покушано решење проблема неупоредивоÑти многих Ñтања Ñвета по критеријуму Парето оптималноÑти.
Следећи Ð´Ð¾Ð¿Ñ€Ð¸Ð½Ð¾Ñ Ð´Ð°Ð¾ је у књизи ВредноÑÑ‚ и капитал (1939), где је реформулиÑао Ñавремену теорију и показао, пратећи Парета, да Ñе о вредноÑти може говорити без претпоÑтавке да је кориÑноÑÑ‚ мерљива. У овој књизи, која је једна од важнијих у економÑкој теорији XX века, бавио Ñе и фундаменталним питањима опште економÑке равнотеже и раÑта, враћајући у оптицај ВалраÑа и лозанÑку школу.
[уреди] Ðеке важније књиге
- Value and Capital, 1939
- A Revision of Demand Theory, 1956
- Capital and Growth, 1965
- Critical Essays in Monetary Theory , 1967
- Capital and Time, A Neo-Austrian theory, 1973
- Methods of Dynamic Economics, 1985
Ðобелова награда |
Ðобелове награде |
Физика | Хемија | Физиологија и медицина | КњижевноÑÑ‚ | Мир | Економија |
Добитници Ðобелове награде за економију |
Рагнар Фриш и Јан Тинберген • Пол СамјуелÑон • Сајмон Кузњец • Ðон Ð¥Ð¸ÐºÑ Ð¸ Кенет Ероу • ВаÑилиј Леонтијев • Гунар Мирдал и Фридрих Хајек • Леонид Канторович • Тјалинг ÐšÑƒÐ¿Ð¼Ð°Ð½Ñ â€¢ Милтон Фридман • Бертил Олин и ÐÐµÑ˜Ð¼Ñ ÐœÐ¸Ð´ • Херберт Сајмон • Теодор Шулц и Ðртур Ð›ÑƒÐ¸Ñ â€¢ Ð›Ð¾Ñ€ÐµÐ½Ñ ÐšÐ»Ð°Ñ˜Ð½ • ÐÐµÑ˜Ð¼Ñ Ð¢Ð¾Ð±Ð¸Ð½ • Ðорџ Стиглер • Жерар Дебре • Ричард Стоун • Франко Модиљани • ÐÐµÑ˜Ð¼Ñ Ð‘Ñ˜ÑƒÐºÐµÐ½ÐµÐ½ • Роберт Солоу • ÐœÐ¾Ñ€Ð¸Ñ Ðле • Тригве Хавелмо • Хари Марковиц, Мертон Милер и Вијилем Шарп • Роналд Коуз • Гери Бекер • Роберт Фогел и Ð”Ð°Ð³Ð»Ð°Ñ Ðорт • Ðон Харшањи, Ðон Ðеш и Рајнхард Зелтен • Роберт Ð›ÑƒÐºÐ°Ñ â€¢ ÐÐµÑ˜Ð¼Ñ ÐœÐ¸Ñ€Ð»Ð¸Ñ Ð¸ Вилијем Викри • Роберт Мертон и Мајрон Ð¨Ð¾ÑƒÐ»Ñ â€¢ Ðмартја Сен • Роберт Мандел • ÐÐµÑ˜Ð¼Ñ Ð¥ÐµÐºÐ¼Ð°Ð½ и Данијел МекФаден • Ðорџ Ðкерлоф, Мајкл Ð¡Ð¿ÐµÐ½Ñ Ð¸ Ðозеф Стиглиц • Данијел Канеман и Вернон Смит • Роберт Ингл и Клајв Гренџер • Фин Кидланд и Едвард ПреÑкот • Роберт Ðуман и Ð¢Ð¾Ð¼Ð°Ñ Ð¨ÐµÐ»Ð¸Ð½Ð³ |