Из пројекта Википедија
19. новембар (19.11.) је 323. дан године по грегоријанском календару (324. у преступној години). До краја године има још 42 дана.
[уреди] Догађаји
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Несређено
- 1226. - Умро је италијански фратар Фрањо Асишки, оснивач римокатоличког фрањевачког реда.
- 1796. - Предвођени владиком Петром I Петровићем Његошем, Црногорци су на Крусима до ногу потукли Турке, а у бици је погинуо и скадарски паша Махмут Бушатлија, који је с 23.000 војника покушао да покори Црну Гору.
- 1824. - Скупштина Мексика усвојила је Устав према којем је та држава постала независна.
- 1828. - Умро је Франц Шуберт, аустријски композитор и један од најзначајнијих представника музичког романтизма, свакако најистакнутији композитор лида. Живео је и радио у Бечу. Компоновао је неколико стотина соло песама, међу којима су и циклуси "Лепа млинарица", "Зимско путовање", "Лабудова песма", затим опере, оперете, сценску музику за "Розамунду", симфоније (најпознатија је "Недовршена у Х-молу"), "Моментс musicaux" за клавир, камерну музику...
- 1835. - Рођен је француски композитор, пијаниста, диригент, оргуљаш и музички писац Шарл Камиј Сен Санс, романтичар типично француског духа, рационалне музичке углађене форме. Дела: опера „Самсон и Далила”, три симфоније, поема „Плес смрти”, четири симфонијске песме, пет клавирских концерата, три концерта за виолину, два концерта за виолончело, композиција за камерни састав „Карневал животиња”, клавирски трио, два гудачка квартета, свита за виолончело, ораторијум „Потоп”, балет „Брбљивица”.
- 1866. - Рат Аустрије и Италије је после седам седмица окончан Бечким уговором, којим је Италији припала провинција Венето и град Венеција.
- 1888. - Рођен је немачки новинар Карл фон Осјецки, добитник Нобелове награде за мир 1935, који је разоткрио поновно наоружавање Немачке пре Другог светског рата.
- 1895. - Рођен је руски писац Сергеј Александрович Јесењин, који је мелодичним и сликовитим стиховима поетизовао боемију и скитњу и слутио олује над Русијом и сопствени удес скитнице и самоубице у 30. години живота. Конфликт епохе и песникове лирске душе највише је изражен у драматичним циклусима „Кафанска Москва” и „Повратак у завичај” и низу песама насталих 1924. и 1925. који су припремили песников трагичан крај - самоубиство у децембру 1925. Снажно је утицао на генерације песника, не само руских. Остала дела: збрике песама „Задушнице”, „Исповест мангупа”, „Триптих”, „Стихови скандалиста”, „Совјетска Русија”, „Персијски мотиви”, приповетка „Урвина”, поема „Ана Сњегина”, драмска поема „Пугачов”.
- 1897. - Рођен је француски писац Луј Арагон, најпре дадаиста, потом један од првих надреалиста, али се после конгреса револуционарних писаца у Харкову 1930. определио за соцреализам. Дела: збирке песама „Ватра радости”, „Ура Урал”, „Елзине очи”, „Очи сећања”, „Елза”, „Јад”, „Вечни покрет”, романи „Сељак из Париза”, „Базелска звона”, „Господске четврти”, „Орелијен”, „Света недеља”, „Комунисти”, „Бланша или заборав”, есеји „Комунистички човек”, „Совјетска књижевност”, „За социјалистички реализам”, „Расправа о стилу”, „О Стендалу”.
- 1906. - Радио-конференција у Берлину прихватила је СОС као међународни сигнал за помоћ.
- 1917. - Рођена је Индира Ганди, индијски политичар и социјални радник, ћерка Џавахарлала Нехруа. Студирала је у Швајцарској и на Оксфорду. И пре Другог светског рата бавила се политиком, па је била затварана. Године 1947. учествовала је у покрету за независност Индије под вођством Махатме Гандија. После рата је била члан и руководилац бројних здравствених и дечјих установа. Од 1959. до 1960. била је председник Свеиндијске конгресне странке, а од 1960. члан Извршног одбора УНЕСКО-а. Била је министар информација у влади Б. Шастрија, а после његове смрти 1966, изабрана је за председника владе Индијске уније.
- 1929. - Назив Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца промењен је у Краљевина Југославија.
- 1932. - Ирак је стекао независност и постао члан Друштва народа после окончања британског мандата.
- 1949. - Принц Реније крунисан је у Монаку.
- 1952. - Велика Британија је на острвима Монте Бело поред северозападне обале Аустралије испробала прву атомску бомбу.
- 1954. - Девет западних земаља одлучило је да Западну Немачку прими у НАТО и још чвршће је укључи у хладноратовско надметање Запада са Истоком.
- 1968. - Председник Перуа Фернандо Белаунде Тери оборен је у војном удару левичарске Националне револуционарне хунте коју је предводио генерал Хуан Веласко Алварадо.
- 1977. - Умро је српски књижевни и позоришни критичар и историчар књижевности Велибор Глигорић, председник Српске академије наука и уметности од 1965. до 1971, професор Београдског универзитета. Био је директор драме и управник Народног позоришта у Београду, управник Југословенског драмског позоришта и уредник више часописа, исказавши се као заступник реализма и оштар полемичар. Дела: „Критике”, „Лица и маске”, „Матош-Дис-Ујевић”, „Позоришне критике”, „Српски реалисти”, „Огледи и критике”, „У вихору”, „Бранислав Нушић”, „Портрети”, „Сенке и снови”, „Књига живота”, „Кућа смрти”, „Хроника једног доба”.
- 1981. - После седам месеци, ирски националисти су у затвору Мејз у Белфасту обуставили протестни штрајк глађу против британских власти, током којег је умрло 10 штрајкача.
- 1990. - Уједињене су две немачке државе настале после слома Трећег рајха у Другом светском рату и престала је да постоји Немачка Демократска Република.
- 1991. - Председништво СФРЈ прешло је на рад у условима непосредне ратне опасности, оценивши да је грађански рат на помолу и да су се за такав рад стекли услови предвиђени Уставом. Представници сецесионистичких република Хрватске и Словеније већ су се искључили из рада Председништва.
- 1997. - Јапански воз на магнетним јастуцима је брзином од 451 километар на час оборио светски рекорд на експерименталној железничкој деоници западно од Токија.
- 2000. - Тајвански премијер Танг Феи саопштио је да подноси оставку, само четири и по месеца пошто је преузео власт.
- 2002. - Турски суд формално је укинуо смртну пресуду изречену вођи курдских побуњеника Абдулаху Оџалану, ухваћеном 1999. и убрзо осуђеном на најтежу казну.
[уреди] Види још
