Из пројекта Википедија
1. новембар (1.11.) је 305. дан године по грегоријанском календару (306. у преступној години). До краја године има још 60 дана.
[уреди] Догађаји
- 79. - Ерупција вулкана Везув
- 1501. - Португалски морепловци откили залив Свих Светих у Бразилу,
- 1509. - Јавности представљене слике на плафону Сикстинске капеле које је насликао Микеланђело.
- 1755. - У земљотресу у Лисабону, који је разорио две трећине града, погинуло 60.000 људи.
- 1886. - У Београду основана Краљевска српска академија, касније Српска академија наука и уметности. Први председник био Јосиф Панчић. Прве едиције које је издавала биле су Глас и Споменик, а најкрупнији подухват био је израда "Речника српског књижевног језика", почета 1893.
- 1918. -
- 1928. - У Турској, арапско писмо замењено латиницом, као део реформи оснивача модерне турске државе Мустафе Кемала Ататурка.
- 1936. - Грађански рат у Шпанији: отпочела је битка за Мадрид.
- 1944. - Председник Националног комитета ослобођења Југославије Јосип Броз Тито и председник избегличке владе Краљевине Југославије Иван Шубашић у Београду потписали споразум о образовању јединствене југословенске владе која треба да припреми изборе за Уставотворну скупштину.
- 1945. - Велика Британија саопштила да је лидер нацистичке Немачке Адолф Хитлер највероватније извршио самоубиство у свом бункеру у Берлину.
- 1946. -
- 1952. - САД на Маршалским острвима извршиле пробу прве хидрогенске бомбе.
- 1954. - У Алжиру почео устанак против француске колонијалне власти, завршен 1962, стицањем независности.
- 1956. - На предлог Југославије, Генерална скупштина Уједињених нација усвојила резолуцију којом је тражено да Велика Британија, Француска и Израел одмах обуставе оружане акције, повуку се са територије Египта и омогуће отварање Суецког канала.
- 1963. - У војном удару у Јужном Вијетнаму убијени председник Нго Дин Дијем и његов брат Нго Дин Ну.
- 1964. - Привремено је отворен пролаз у Берлинском зиду.
- 1981. - Антигва и Барбуда је добила независност.
- 1987. - Лидер Кине Денг Сјаопинг повукао се са свих функција у Комунистичкој партији.
- 1993. - Настала је Европска унија.
- 1995. - У америчком војној бази у Дејтону, Охајо, почели мировни преговори о Босни и Херцеговини. После три седмице, мировни споразум којим је окончан рат у тој бившој југословенској републици парафирали председници Србије, Хрватске и БиХ - Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић.
- 1998. - Основан је Европски суд за људска права.
- 2000. -
- Савезна Република Југославија примљена у Уједињене нације. Власти Југославије по распаду СФРЈ и формирања нове државе СРЈ, 1992, одбиле да поднесу захтев за пријем у Уједињене нације као нова држава, инсистирајући на континуитету с бившом државом.
- Скупштина Црне Горе усвојила Закон о Централној банци, а марка, која је од 2. новембра 1999. била паралелна валута, постала једино средство плаћања у Црној Гори.
- 2001. - Турска, чланица НАТО-а, као прва муслиманска земља, послала трупе у рат против Авганистана.
- 2003. - Мађарска увела визе за грађане Србије и Црне Горе, у складу са стандардима Европске уније. Мађарска постала чланица Европске уније у мају 2004.
- 2004. - Пољска је постала пуноправна чланица Европола.
- 1500. - Бенвенуто Целини, вајар, златар и писац. († 1571.)
- 1855. - Гуидо Адлер, аустријски музиколог. († 1941.)
- 1880. - Алфред Вегенер, немачки метеролог и геолог. († 1930.)
- 1902. - Еуген Јохум, немачки диригент. († 1987.)
- 1923. - Гордон Руперт Диксон, канадски писац научне фантастике.
- 1923. - Викторија де лос Анхелес, шпански оперски певач.
- 1931. - Густав Земла, пољски вајар.
- 1944. - Кеит Емерсон,рок музичар.
- 1952. - Лари Флинт, амерички издавач.
- 1955. - Неђо Даниловић, српски војни научник
- 1496. - Филип Калимах, италијански хуманиста и писац. (* 1437.)
- 1893. - Јан Матејко, пољски сликар. (* 1838.)
- 1894. - Александар III Александрович, цар Русије. (* 1845.)
- 1903. - Теодор Момсен, историчар, песник и немачки правник. (* 1817.)
- 1907. - Алфред Жари, француски песник и писац. (* 1873.)
- 1932. - Тадеуш Маковски, пољски сликар. (* 1882.)
- 1956. - Пиетро Бадоглио, италијански војсковођа и политичар. (* 1871.)
- 1971. - Јадвига Смосарска, пољска глумица. (* 1898.)
- 1971. - Гертруд вон Ле Форт, немачка списатељица. (* 1876.)
- 1972. - Езра Поунд, амерички песник. (* 1885.)
- 2003. - Хенрик Махалица, пољски глумац. (* 1930.)
[уреди] Празници и дани сећања
[уреди] Види још