Pindar
Из пројекта Википедија
"...Ko Pindaru takmac želi biti taj krilima pod oblake stremi..." Kvint Horacije Flak
Садржај |
[уреди] Život
Legenda govori da je jednoga dana, na brdu Kiteronu, sam bog Pan pevao jedan Pindarov pean (pesma u čast Apolonu). Pindar potiče iz stare, ugledne tebanske porodice Egida. Rodio se u Kinoskefali, naselju blizu Tebe, a većina istoričara helenske književnosti smatra da se rodio u vreme Pitijskih takmičenja, 521. pre nove ere.O pesništvu i muzici učio je od tadašnjih najboljih učitelja,a svoje obrazovanje usavršio je u Atini. Savremenik je trojice velikih tragičara Eshila, Sofoklea i Euripida. Verovatno je mnogo putovao, jer su to zahtevala horska izvođenja njegovih oda.Bio je gost makedonskog kralja Aleksandra I.To gostoprimstvo i Pindarov pesnički ugled bili su razlog što je kasnije Aleksandar Veliki, u borbi protiv Atinsko-tebanskog saveza, poštedeo u gradu Tebi samo Pindarovu kuću. Platon ga svrstava u pesnike koji su „puni Boga“, to jest božanskog nadahnuća. Po jednoj antičkoj anegdoti kada su u Delfima pitali Pindara šta je doneo Apolonu na dar, on je odgovorio: „Doneo sam odu!“ Njegovim stvaralaštvom horska pesma doseže svoj vrhunac, lepotu savršenstva. Još za života postao je slavan.Prema sačuvanim biografskim podacima bio je oženjen i imao je dvoje dece. Umro je u osamdesetoj godini, 441. godine pre nove ere, u gradu Argu na Peloponezu.
[уреди] Stvaralaštvo
Već u dvadeset i trećoj godini spevao je svoju prvu odu, Pitijsku X, kojom je postigao veliki uspeh. Od sedamnaest knjiga poezije ovog velikog helenskog lirika sačuvane su četrdeset i četiri ode, kao i mnogo fragmenata, među kojima nalazimo i druge vrste horske lirike (peane, hiporheme, partenije, ditrambe, enkomije i trene). Prema sadržaju i mestu takmičenja, Pindarove ode delimo u četiri celine: Olimpijske, Pitijske, Nemejske i Istamske. Međusobno se razlikuju po sadržaju, dužini, metru i melodiji, ali su skladno povezane u lirsku celinu. Svaka oda ima određenu kompoziciju: u početku se spominje samo takmičenje i pobeda, zatim sledi Pindarova verzija nekog mita, da bi se, na kraju, pesnik vratio samom pobedniku, junaku u čiju je slavu i spevao odu. Pindarova fascinantna mašta dolazi do izražaja u njegovom "tkanju" sinteze mita, religiozno-etičkih gnoma i lirskih filozofema, što njegovu liriku uzdiže visoko iznad sfere prigodnog pesništva. On oživljava mit, te njegove ode, mada namenski stvarane da ovekoveče najviši i najsvečaniji tren u životu agonalnog čoveka, svojom kompleksnošću, jednostavnim, a snažnim izrazima, ukomponovanim sa prigodnim mitološkim elementima, dobijaju univerzalni značaj. Njegova težnja za jasnoćom izraza omogućila mu je sažetost i sačuvala ga od suvišne retorike epskog stila. Dosegao je svoj cilj "poeziju čistu i belu" (Nemejska IX oda), a stihovima iz Nemejske IV ode "...da će budućnost, koja hrli k meni, s vremenom sve u slavu moju da izmeni..." proročki je naslutio veličinu svog dela. Pri izvođenju oda, pesnikove reči obavezno su pratili pokreti i muzika. To trojstvo činilo je kompletan umetnički čin. Na žalost, sačuvane su note samo za Pitijsku I odu, iz V veka pre nove ere. Pindar spominje razne instrumente u svojim odama koje su različite po svom tonu, te se pretpostavlja da je neke izvodio hor u pokretu, neke hor u svečanoj povorci, dok su neke pevali statični pevači. Pindarovi heroji gube realne crte i plastičnost u njegovim stihovima, te postaju obrasci ljudskih osobina. Smatra da je "...čovek san senke...", te je sklon idealizaciji i moralnom čišćenju opevanih heroja. Dakle, Pindar stihovima slika čoveka ne onakvog kakav on zaista jeste, no kakav bi trebalo da bude. Naglašava da je glavna vrlina pobožnost, to jest svest o božjoj nadmoći. Iz te vrline proističu sve ostale, a ostvarivanjem niza vrlina čoveku se otvara put ka sreći, "lepom delu" koje čini srž Pindarove etike.
"...Uzvišene vrline uvek su izvor pesama mnogih...", tvrdi u Pitijskoj IX odi Pindar, čiju liriku najprimernije opisuje njegov poklonik i sledbenik, rimski poeta Horacije u svojoj II odi u IV knjizi pesama:
"...Kao reka kad bujicom snažnom iza kiša spusti se s planine, iz korita izlije se, jurne, tako silno,iz dubine duše, iz prepuna srca vri i kipi moćna pesma velikog Pindara..."
[уреди] Sačuvana dela
- OLIMPIJSKE ODE (XIV);
- PITIJSKE ODE (XII);
- NEMEJSKE ODE (XI);
- ISTAMSKE ODE (VII);
- FRAGMENTI .
[уреди] Literatura
- "ISTORIJA HELENSKE KNJIŽEVNOSTI",Miloš Đurić;
- "PINDAR-ODE I FRAGMENTI",Zagreb 1952,Matica Hrvatska;
- "STARI GRČKI LIRIČARI",Nikola Strajnić.
