Jod

Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije

Jod (I, latinski - iodum) je hemijski element, a ime je dobio po grčkoj riječi ioeides što znači ljubičasti.

Sadržaj 1 Historija 2 Osobine 3 Jedinjenja joda 4 Jod u prirodi 5 Primjena joda 6 Biološki značaj

[uredi] Historija

Otkriven je 1811. godine od strane Bernarda Courtoisa, a to su kasnije potvrdili hemičari Charles Desormes i Nicholas Clement. Osobine joda je 1813. godine bolje ispitao francuski hemičar Joseph Louis Gay-Lussac, koji je ovom elementu i dao ime.

[uredi] Osobine

Jod spada u grupu halogenih elemenata

Jod je čvrsta supstanca, tamnosive boje, metalnog sjaja. Na sobnoj temperaturi jod se javlja u čvrstom agregatnom stanju, kao sjajna plavo crna supstanca. Pri zagrijavanju jod sublimuje, gradi ljubičaste pare karakterističnih mirisa koje se pri hlađenju odmah kristališu.

U čistom obliku jod ima otrovno dejstvo.

Postoji samo jedan postojan izotop joda u prirodi. Radioaktivni izotopi su: ¹²³I,¹²⁵I,¹²⁷I¹²⁹I,¹³¹I.

Jod je kao i svi halogeni elementi veoma reaktivan. U vodi se slabo rastvara, ali ga zato organski rastvarači odlično rastvaraju. Jod je jako dezinfekciono sredstvo, ubija bakterije i gljivice.

[uredi] Jedinjenja joda

Jod gradi brojna hemijska jedinjenja u kojima se javlja sa oksidacionim brojem 1, 5 ili 7. Osobine jodovih jedinjenja su slične anaognim jedinjenjima broma ili hlora. Najbolje reaguje sa metalima gradeći jodide.

Najvažnija jedinjenja joda su kalijumjodid, jodoform i jodovodonik.

Fluor, Hlor i brom ga istiskuju iz jedinjenja, što se koristi za njegovo labaratorijsko dobijanje: KI + Br2₂= KBr + I₂

[uredi] Jod u prirodi

Jod spada u elemente koji su veoma malo rasprostranjeni u prirodi. Veće količine ovog elementa se javljaju u morskoj vodi, a takođe i kao nečistoća u čilskoj šalitri jod se javlja u vidu natrijum-jodata NaIO₃. Javlja se i u mnogim namirnicama koje se svakodnevno koriste u ishrani (ako potiču sa terena na kojima se jod javlja na zemlji i u vodi), ali u količinama koje pokrivaju najviše 1/3 dnevnih potreba za jodom:

• 1 kg povrća sadrži 20-30 mcg joda,
• 1 litar mleka - 35 mcg,
• 1 kg - 100-200 mcg

Prženje i pečenje uzrokuje gubitak oko 20% joda iz namirnica, a kuhanje čak 58%.

[uredi] Primjena joda

Jod se koristi u proizvodnji farbi i u fotografiji. U medicini se koristi za liječenje oboljenja štitne žlijezde kao i za dezinfekciju npr. jodna tinktura. Radioaktivan izotop joda ¹³¹I ima bitnu ulogu u otkrivanju bolesti štitne žlijezde. U medicini se jod koristi kao antiseptik u vidu jodne tinkture. Kalijum-jodid se dodaje kuhinjskoj soli radi sprečavanja gušavosti.

[uredi] Biološki značaj

Jod je mikroelement koji je neophodan za zdravlje ljudi. On se unosi ishranom i vodom. Zemlja i voda u blizini mora su veoma bogate jodom a sa udaljavanjem od mora količina joda se smanjuje.

U tijelu zdravog čoveka nalazi se 30-50 miligrama joda. Najveće količine se javljaju u štitnoj žlijezdi koja ima mogućnost skladištenja joda. Bez joda štitna žlijezda ne može da proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), neophodnih za pravilno funkcijonisanje svih ćelija u ljudskom organizmu.

Nedostatak joda u ishrani i u vodi izaziva bolest gušavost - strumu. Ovo oboljenje se uglavnom javlja kao endemska guša (endemska struma) u krajevma udaljenim od mora, tamo gde se ne dodaje jod u kuhinjsku so. Nedostatak joda kod djece prouzrukuje smanjenu mogućnost učenja, pamćenja, usporava rast i fizički razvoj.

Dnevne potrebe za jodom su veoma male i iznose jedva 200 mikrograma, tako da u toku života čovjek unese jedva nekoliko grama joda. Trebalo bi se znati da neka povrća (uglavnom iz porodice kupusa), sadrže tzv. strumogene materije koje mogu pogoršati tok strume.