Skandijum
Sa Wikipedije, slobodne enciklopedije
Skandijum (Sc, latinski - scandium) je metal IIIB grupe. Ima 15 izotopa čije se atomske mase nalaze između 40-51. Stabilan je samo 45, koji čini skoro 100% njegovog izotopa u prirodi.
Zastupljen je u Zemljinoj kori u količini od oko 16 ppm (ang. parts per million) u obliku minerala torteveitita
Otkrio ga je Lars Fredrik Nilson 1879 u Uppsal-i, u Švedskoj.
Jedina poznata jedinjenja skandijuma su njegove soli sa ostatcima organskih kiselina i hidridi. Ta jedinjenja nemaju nikakav praktični značaj.
Biološki značaj: Pretpostavlja se da nedostatak skadijuma izaziva rak, ali o tome ne postoje precizni podatci.
Skandijum je srebrnast, mek metal. Na vazduhu se lako prekriva slojem oksida Sc2O3 zlatne boje. Reaguje sa vrućom vodom, sa kiselinama gradi soli. Vrlo dugo je imao samo teorijski značaj i nije imao nikakvu praktičnu primenu. Ipak u zadnje vrijeme počeo je da se koristi kao dodatak za legure od kojih se prave antene za mobilne telefone, jer on poseduje jedinstvene elektromagnetne osobine koje dozvoljavaju redukciju veličine tih antena.
