ASCII
Izvor: Wikipedija
ASCII (engleski American Standard Code for Information Interchange = "američki standardni znakovnik za razmjenu informacija") je način kodiranja znakova temeljen na engleskoj abecedi. ASCII kodovima predstavlja se tekst u računalima, komunikacijskoj opremi i drugim napravama koje obrađuju tekst. Na njemu se temelji i većina modernih znakovnika koji imaju veći raspon znakova od engleske abecede.
Kao standard je prvi put objavljen 1967., a dorađen je 1986. U kasnijoj inačici definira kodove za 33 većinom zastarjela kontrolna znaka koji djeluju na način ispisa teksta, te 95 navedenih znakova za ispis (počevši znakom razmaka):
!"#$%&'()*+,-./0123456789:;<=>? @ABCDEFGHIJKLMNOPQRSTUVWXYZ[\]^_ `abcdefghijklmnopqrstuvwxyz{|}~
Isprva, ASCII je bio 7-bit-ni kod - 128 znakova (2^7 = 128), ali ono što danas podrazumjevamo pod ASCII-jem sastoji se od 256 znakova - reprezentiranim 8bit-nim kodom (2^8 = 256). Cijela tablica ASCII znakova (s proširenjem), svih 256 znakova, je ovdije:
Obična ASCII Chart (znakovi 0 - 127) 000 (nul) 016 � (dle) 032 sp 048 0 064 @ 080 P 096 ` 112 p 001 � (soh) 017 � (dc1) 033 ! 049 1 065 A 081 Q 097 a 113 q 002 � (stx) 018 � (dc2) 034 " 050 2 066 B 082 R 098 b 114 r 003 � (etx) 019 � (dc3) 035 # 051 3 067 C 083 S 099 c 115 s 004 � (eot) 020 � (dc4) 036 $ 052 4 068 D 084 T 100 d 116 t 005 � (enq) 021 � (nak) 037 % 053 5 069 E 085 U 101 e 117 u 006 � (ack) 022 � (syn) 038 & 054 6 070 F 086 V 102 f 118 v 007 � (bel) 023 � (etb) 039 ' 055 7 071 G 087 W 103 g 119 w 008 � (bs) 024 � (can) 040 ( 056 8 072 H 088 X 104 h 120 x 009 (tab) 025 � (em) 041 ) 057 9 073 I 089 Y 105 i 121 y 010 (lf) 026 (eof) 042 * 058 : 074 J 090 Z 106 j 122 z 011 � (vt) 027 � (esc) 043 + 059 ; 075 K 091 [ 107 k 123 { 012 � (np) 028 � (fs) 044 , 060 < 076 L 092 \ 108 l 124 | 013 (cr) 029 � (gs) 045 - 061 = 077 M 093 ] 109 m 125 } 014 � (so) 030 � (rs) 046 . 062 > 078 N 094 ^ 110 n 126 ~ 015 � (si) 031 � (us) 047 / 063 ? 079 O 095 _ 111 o 127 Proširena ASCII tabela (znakovni kodovi 128 - 255) 128 € 144 160 176 ° 192 Ŕ 208 Đ 224 ŕ 240 đ 129 145 ‘ 161 ˇ 177 ± 193 Á 209 Ń 225 á 241 ń 130 ‚ 146 ’ 162 ˘ 178 ˛ 194 Â 210 Ň 226 â 242 ň 131 147 “ 163 Ł 179 ł 195 Ă 211 Ó 227 ă 243 ó 132 „ 148 ” 164 ¤ 180 ´ 196 Ä 212 Ô 228 ä 244 ô 133 … 149 • 165 Ą 181 µ 197 Ĺ 213 Ő 229 ĺ 245 ő 134 † 150 – 166 ¦ 182 ¶ 198 Ć 214 Ö 230 ć 246 ö 135 ‡ 151 — 167 § 183 · 199 Ç 215 × 231 ç 247 ÷ 136 152 168 ¨ 184 ¸ 200 Č 216 Ř 232 č 248 ř 137 ‰ 153 ™ 169 © 185 ą 201 É 217 Ů 233 é 249 ů 138 Š 154 š 170 Ş 186 ş 202 Ę 218 Ú 234 ę 250 ú 139 ‹ 155 › 171 « 187 » 203 Ë 219 Ű 235 ë 251 ű 140 Ś 156 ś 172 ¬ 188 Ľ 204 Ě 220 Ü 236 ě 252 ü 141 Ť 157 ť 173 189 ˝ 205 Í 221 Ý 237 í 253 ý 142 Ž 158 ž 174 ® 190 ľ 206 Î 222 Ţ 238 î 254 ţ 143 Ź 159 ź 175 Ż 191 ż 207 Ď 223 ß 239 ď 255
Imajte na umu da se znakovi različito prikazuju koristeći razne fontove, ova je tablica prepisana iz help-a programskog jezika MicrosoftQbasic i najbolje je vidljiva u DOS-u (i to ne u Windows-ovom emulatoru).
Iako je ASCII tablica u DOS-u bila u mogućnosti prikazati i hrvatske znakove (što ponekad nije vidljivo u emulatoru), znakove mnogih ostalih pisama nije, zbog čega je osmišljen novi standard, Unicode i dr.
[uredi] Vidi
- ASCII-art "Crtanje" likova i slika pomoću ASCII znakova