Makedonija (Grčka)

From Wikipedia

Makedonija Μακεδονία
Himna: Позnата Makedonija (Μακεδονία ξακουστή)
Glavni grad	Солун (Θεσσαλονίκη)
Regioni	Западна Makedonija Средишња Makedonijaа Источна Makedonija и Тракија
Stanovništvo	2,625,681 (2005)
Površina	34,231 km²
Gustina:	77/km²

Makedonija (gr: Μακεδονία, Grčka Makedonija i Егејска Makedonija) je istorijski i geografski region Grčke.

Sadržaj/Садржај 1 Historija Makedonije 1.1 U Antici 1.2 Srednji vijek 1.3 Pod Otomanskim Carstvom 1.4 Do Balkanskih ratova 1.5 У Грчкој 2 Политика 3 Географија 4 Грчка Македонија химна 5 Спољашње везе

[uredi - уреди] Historija Makedonije

[uredi - уреди] U Antici

Antički Makedonci su bili stari balkanski narod, koji je govorio jedan nedovoljno poznat jezik. Najistaknutiji kralj antičkih Makedonaca je bio Filip -{II}-, koji je od Demostena nazivan varvarinom. Iako je Demosten okupio sve Antičke Grke da se suprostave Antičkim Makedoncima, Filip II je pobedio Grke u bici kod Heroneje u avgustu 338 godine p.n.e.,nakon čega je Filip -{II}- poštedeo grad Tebu.

Kada je Filip II bio ubijen (336 godina p.n.e.), antički Makedonci su izabrali njegovog sina Aleksandra III za kralja. Aleksandar je brzo konsolidovao svoju vlast i pobjedio pobunjene Grke i ovaj put spalio Tebu do temelja.Nakon toga, nastavio je na istok, da pobedi do tada nepobedivu Persiju. U bici na reci Granik, sa svojim antičkim Makedoncima (organizovanim u čuvene falange) i plaćenim konjanicima iz Tesalije je pobedio desetostruko veću Persijsku vojsku, koja je okupljala sve druge narode, uključujući i desetine hiljada Grka. Po osvajanju celog poznatog sveta, rešio je da se vrati u Makedoniju, ali je bio otrovan u 323 godine p.n.e i umro je u Vavilonu. Nakon njegove smrti,njegove vojskovođe su podelile njegovu državu međusobom.

Značajna ličnost Grčke Makedoniju, koja je bila deo cele Makedonije, bio je i Filip V. On je konsolidovao Makedonsko kraljevstvo na Balkanu i opet porobio Grčku.

Ali, u to vreme Rim je počeo da biva sve snažniji. Makedonija je bila saveznik Kartagene i time neprijatelj Rimjana. Zato je bilo postojanih sukoba sa Rimjanima. Da bi se osigurao od Rimjane, Filip V je pojačao fortifikacije u Skoplju i Uskani (u blizini današnjeg grada Debar, severozapadna Makedonija), a sa juga je imao okupiranu Grčku. Međutim Grci i Rimljani su se udružili i pod pritisak Rimčjana morao je da se povuče iz Grčke i da postavi utvrdu u klisuri Tempi (to je nekoliko kilometara južno od današnjeg grada Platamona).

Ipak, u dobi vladavina negovog sina, Perseja, Rimljani su ušli sa juga i pobedili Perseja u bici kod Pidne (nekoliko kilometara severno od današnje Paralije kod Katerini). Persej je bio zadnji makedonski kralj iz antičke epohe u Makedoniju. Više su preživeli Seleukidi na istoku i Ptolomeidi u Egiptu (zadnja je bila kraljica Kleopatra VIII).

Rimljani su porobili Makedoniju 168. godine p.n.e. i podelili je na 4 dela, kojima je bilo zabranjeno da meѓusobno komuniciraju. Tri od ova 4 dela su obuhvatale teritorije današnje Egejske Makedonije. Nakon toga, Makedonija od centra sveta postala provincija.

Makedonija je u rimskom dobu imala važnu ulogu u historiji hrišćanstva, s obzirom da ju je posjetio apostol Pavle.

[uredi - уреди] Srednji vijek

[uredi - уреди] Pod Otomanskim Carstvom

[uredi - уреди] Do Balkanskih ratova

U Grčkoj Makedoniji (blizu grada Kukuš) je rođen i Goce Delčev, najveći makedonski heroj XIX veka. On se borio za nezavisnost Makedonije. Zato je u Solunu 1893. godine formirao VMRO - Unutrašnja Makedonska Revolucionarna Organizacija. Ova organizacija je organizovala opštonarodni ustanak protiv Turke 1903. godine, kada je na teritorije grada Kruševo (u severnoj Makedoniji) formirana Kruševska Republika. Ustanak je bio zamišnjen da bude u celoj Makedoniji, ali pošto su ga Bugari sabotirali, uspeo je još u gradovima Neveska i Klisura u Grčkoj Makedoniji, koji su znatno duže (nekoliko meseca) ostali slobodni od Turaka (Kruševo je palo za 10 dana).

Zbog ovog sabotiranog ustanka, Makedonci su bili dezorganizovani kada su počeli Balkanski ratovi (1912./1913. godina) i susedni narodi su podelili Makedoniju: Severni deo (t.z. „Vardarska“ Makedonija) je pripala Srbiji, Istočni deo Bugarskoj, a južni deo (t.z. Grčka „Egejska“ Makedonija) Grčkoj.

[uredi - уреди] У Грчкој

Ова је друга поделба Македонија, по поделбе коју су урадили Римјани. За разлику од Срба, који нису радили етничко чишќење (па зато и нису остали дуго (само 40 године) у Северној Македонији или како што су је називали „Јужна Србија“), Грци су почели са прогонима Македонаца још од 1912те. Први град који је био на удару - Кукуш је био Македонски културни центар 19тог века. Кукуш су детањно спалили, не би остало нешто где би ранији становници могли лако да се врате. Ипак, многу су се вратили и Македонци су били значајна веќина до 1920те године, када су Грци: забранили македонски језик (до тада је постојао буквар на македонском у образовном систему Краљевине Грчке) и доселили Помаке из Мале Азије (којима су рекли да треба да се зову Грци, ако желе да се досељавају у Грчкy Македонију). Тако, у Грчкy Македонију данас, срешќете много градова који су Нови Ефес, Нова Каликратија, Нова Мудања итд. Јер је стари Ефес остао у Малу Азију. И поред тога, када је започео Други Светски Рат, Македонци су били највеќа национална група у Грчкy Македонију, а у градовима као: Воден (где је било и срце Античке Македоније), Лерин, Костур, Кукуш, Серес, Кожани итд. били су значајна веќина. Македонци и Грци-комунисти заједно су се борили на стране савезника у Грчкy Македонију. Меѓутим, када је завршавао рат, Македонци су потражили да им се опет врати језик у школима, а нек су чак и тражили да се споје са Северном Македонијом и формирају независну државу. То није било договорено измеѓу Сталина и Черчила, па нико им није давао. Македонци са севера нису смели да им помогну (многу су били упуќени на Сремски Фронт да ослобаѓају Србију и Хрватску, а неколико стотина су били стрељани јер су тражили да иду на Егесјку Македонију), а Македонци на југу су били мање од Грка, који су долазили из целе Грчке, помогнути Британцима. Ипак, Македонци су се борили још 4 крваве године (до 1949 године), када је пало и последње упориште на планинима Вичо и Грамос (измеѓу градова Костур и Лерин). Тада је стотине хиљада македонске деце било протерано из Грчкe Македоније и своје уточиште су нашли у Румуску, Чешку, Пољску, Русију, Казахстан, Узбекистан итд. Меѓутим Грцима и то није било довољно, па су забранили да се прича Македонски језик и онај који је говорио Македонски (па чак и код куќе са старом мајком која не разуме грчки) слали су га на Грчке острове на југу да копа камење. Многи Македонци из Егејске Македонија, да не би трпели ову тортуру иселили су се у Канаду, Аустралију и САД. Многи други изјаснили су се као Грци. Зато и данас постоје апсурди: Македонац из северне Македоније не може да се разуме са Македонцем из јужне и са Македонцем из дијаспоре, иако су њихови родитељи браќа или сестре. Једна прича Грчки, други Македонски, а треќи Енглески. Грчкy Македонију, да не би асоцирала на Македонија, Грци су преименовали у Северна Грција и Западна Тракија. Данас се Грчкa Македонија зове само Македонија и то је једини регион Грције који има своје посебно министарство у влади Грчке, исто као што Британци именују Гувернера за освојене територије.

(ово вам је историја Грчкe Макеоднија, ако желите да је знате. само побољшајте мој Српскохрватски)

• Александар Македонски
• Античка Грчка

[uredi - уреди] Политика

• Grčka

[uredi - уреди] Географија

Грци Македонци, су индоевропски народ, који претежно живи у Грчкoj Македонији (где чини око 98% становништва).

Makedonija састоји се од 13 префектура(Νομός) које се налазе у три периферије:

• Западна Makedonija

1.Префектура Костур (Седиште град Костур)

2.Префектура Лерин (Седиште град Лерин)

3.Префектура Кожани (Седиште град Кожани)

4.Префектура Гребен (Седиште град Гребен)

• Средишња Makedonija

5.Префектура Пела (Седиште град Воден)

6.Префектура Иматија (Седиште град Бер)

7.Префектура Пијерија (Седиште град Катерини)

8.Префектура Кукуш (Седиште град Кукуш)

9.Префектура Солун (Седиште град Солун)

10.Префектура Халкидик (Седиште град Деригово)

11.Префектура Сер (Седиште град Сер)

• Источна Makedonija и Тракија (од које само 2 области припадају Егејској Македонији).

12.Префектура Драма (Седиште град Драма)

13.Префектура Кавала (Седиште град Кавала)

• -Y Света Гора представља засебну црквену државу у оквиру Грчке,али географски спада у Грчкy Македонију..

[uredi - уреди] Грчка Македонија химна

Химна Македоније (Грчке) (гр. Μακεδονία ξακουστή – Makedonia ksakusti).

• Cастоји се од 5 строфа.

Грчки	Латински / Грклиш	Српски
ΜΑΚΕΔΟΝΙΑ ΞΑΚΟΥΣΤΗ       Μακεδονία ξακουστή του Αλεξάνδρου η χώρα, που έδιωξες τους βάρβαρους κι ελεύθερη είσαι τώρα! ήσουν και θα ΄σαι ελληνική, ελλήνων το καμάρι, κι έμεις τα Ελληνόπουλα, σου πλέκουμε στεφάνι. Οι Μακεδόνες δεν μπορούν να ζούνε σκλαβομένοι, όλα και αν τα έχασαν η λεφτεριά τους μένει!	MAKEDONIA KSAKUSTI      Makedonia ksakusti, tu Alexandru i hora, pu ediokses tus varvarus, ki eleftheri ise tora! isun ke tha se elliniki, ellinon to kamari, ki emis ta Ellinopula, su plekume stefani! i Makedones den borun na zune sklavomeni, ola ke an ta ehasan i lefteria tus menei!	ПОЗНАТА МАКЕДОНИЈА Позната Македонија Отаџбина Александра, Ви сте отерали варваре, и сада сте Ви слободни. Били сте и бићете грчки, и Грци ће бити поносни на Вас, а ми, грчка деца даћемо Вам круну! Македонци не могу живети под ропством, све су можда изгубили али су слободу задржали!

Звучни запис

Makedonia ksakusti

[uredi - уреди] Спољашње везе

• Историјa Makedonije Македоније
• Makedonija - Историјски профил северне Грчке
• www.macedonian-heritage.gr
• Историјски документи о Македонији
• www.macedoniaontheweb.com