Александар Лер
Из пројекта Википедија
Александар фон Лер (1885-1947), немачки генерал. Командант Југоистока.
[уреди] Биографија
Александар фон Лер са надимком Саша (Sacha) је рођен 20. маја 1885. у Турн Северину (данас Румунија). По оцу је био Немац, а по мајци православац. Одлично је говорио руски, српско-хрватски, румунски и мађарски језик.
У Првом светском рату учествује као Аустријанац и командује аустро-угарским батаљоном против Срба. Био је два пута рањаван. Једно време је био командант 85 пешадијског пука стационираног у Вишеграду. Чин мајора је добио на крају Првог светског рата.
Након рата, активно усавршава своја војничка знања. У чин потпуковника је унапређен 1921, а у чин пуковника 1928. Чин генерал-мајора добија 1934. Био је главни Хитлеров повереник у Аустрији и припремао Хитлеров долазак на власт. По Аншлусу Аустрије 1938. Лер је постао командант немачке ваздухопловне флоте на територији Аустрије (Kommandeur Luftwaffenkommando Ostmark). Убрзо је унапређен у чин генерал-лајтнанта 24.марта 1938.
Командант 4.немачке ваздухопловне флоте је постао 1939. Као командант флоте учествовао је у нападу на Пољску септембра 1939. Као заслуге за муњевити слом Пољске од Хитлера је добио "Коњички крст" и "Крст за храброст", а од Хермана Геринга је добио "Златни летачки крст". Његова авијација је садејствовала у борбама на западном фронту (Француска, Белгија, Холандија)
Као заповедник 4.ваздухопловне флоте учествовао је у нападу на Југославију априла 1941. (руководио је бомбардовањем Београда) и командовао је у нападу на Грчку (Крит) и на СССР.
Чин генерал-пуковника је добио на Криму 3.маја.1941.године. Од августа 1942. командује 12.армијом на Балкану као командант немачких трупа на Југоистоку. Као командант Југоистока организовао је две веће операције против партизанско-четничких устаника у Босни и Херцеговини (Операција "Вајс") и у Црној Гори (Операција "Шварц")
У зиму 1943. постављен је у новоформираној групи армије "Е" Максимилијана фон Вајкса, задржавши под својом командом само трупе у Грчкој. Од септембра 1944. руководио је повлачењем немачких трупа из Грчке и Албаније кроз Југославију. Марта 1945. учествовао је са делом својих снага у неуспешној немачкој противофанзиви у Мађарској. Крајем марта исте године, постављен је за команданта Југоистока, а средином априла његово командно подручје се проширује до реке Соче. Крајем априла под његову команду стављен је 97.корпус у Истри из састава групе армија "Ц".
Успео је да побегне у Аустрију пред крај маја 1945, али су га ту заробили енглески војници и предали југословенским властима.
У војном затвору у Београду је провео од јуна 1945. до фебруара 1947.
Суђено му је на процесу против високих немачких команданата и заповедника у Југославији од 5 до 13. фебруара 1947. пред Војним судом 3. Југословенске армије у Београду. Као ратни злочинац осуђен је на смртну казну.
