Пољска
Из пројекта Википедија
Координате: 52° 8′ 49" СГ Ш, 19° 22′ 41" ИГД Република Пољска (Речпосполита) је држава у средњој Европи. Граничи се са Русијом (Калињинград) и Литванијом на североистоку, Белорусијом и Украјином на истоку, Словачком и Чешком на југу и Немачком на западу, док на северу излази на Балтичко море. Пољска је чланица Европске Уније и НАТО пакта
| Мото: нема | |
| Химна: Mazurek Dąbrowskiego | |
 |
|
| Главни град | Варшава |
| Службени језик | пољски ¹ |
| Председник: | Лех Качињски |
| Премијер: | Јарослав Качињски |
| Независност: | 11. новембар 1918. |
| Површина | |
| - Укупно | 312.683 km² (68.) |
| - Вода (%) | 3,07 |
| Становништво | |
| - 2006. | 38.122.000 (31) |
| - Густина | 122/km² |
| Валута | Злот (PLN) |
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | .pl |
| Позивни број | +48 |
| ¹ белоруски, кашупски, немачки и украјински се користе у неким регионима, мада се не сматрају службеним језицима. | |
Садржај |
[уреди] Етимологија имена
Име Пољска потиче од племена Пољана, који су насељавали територију данашње Великопољске. Реч Пољани (Polanie) може да се протумачи као "они који живе на пољима". Може да се претпостави да је главно занимање тог племена била земљорадња, док је код осталих племена, нпр. Вислана и Мазовшана било другачије јер су насељавали шумске терене..
У прошлости су коришћени латински термини terra Poloniae - пољска земља или Regnum Poloniae - пољско царство. Име Пољска (Polska) почиње да се користи у XI веку. Земља Пољана је у XIV веку називана Старопољска (Staropolska), а касније Великопољска (Wielkopolska). Јужне земље су због контраста називане Малопољска (Małopolska).
Остала имена Пољске: (Lechia, персијски језик Lachistan, литвански Lenkija) и Пољака (руски Lach, мађарски Lengyel) потичу од имена племена Леђања, за које се сматра да су живели у садашњем југозападном делу Пољске.
Реч rzeczpospolita означава републику.
[уреди] Политика
 |
За више информација погледајте Политика Пољске. |
Најважније политичке партије у пољској су PiS, PO, Лига Пољских Породица, Самоодбрана, SLD, PD, PSL, Унија Рада, SDPL, UPR, PPN, Зелени 2004
[уреди] Оружане снаге
|
За више информација погледајте Пољска војска. |
Пољска Војска (пољски - Wojsko Polskie, WP) чини оружане снаге Пољске. Обавезна је од добијања самосталности 1918 године.
[уреди] Територијална организација
|
За више информација погледајте Пољска Војводства. |
Пољска је подељена на 16 области које се називају Војводства (województwa):
- Варминско-Мазуријско (Warmińsko-Mazurskie)
- Великопољско (Wielkopolskie)
- Доње Шлеско (Dolnośląskie)
- Западно Поморје (Zachodniopomorskie)
- Кујавско-Поморје (Kujawsko-Pomorskie)
- Лођ (Łódzkie)
- Лублин (Lubelskie)
- Лубуш (Lubuskie)
- Мазовско (Mazowieckie)
- Малопољско (Małopolskie)
- Опоље (Opolskie)
- Подкарпатје (Podkarpackie)
- Подласко (Podlaskie)
- Поморје (Pomorskie)
- Светокришко (Świętokrzyskie)
- Шлеско (Śląskie)
Војводства су даље подељена на повјате којих има 379, а они на општине којих има 2.478.
[уреди] Становништво
|
За више информација погледајте Становништво Пољске. |
- Види још: Пољаци
| Становништво Пољске | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| Година | Становништво | Промена % | Година | Становништво | Промена % |
| 1846 | 11 107 000 | - | 1960 | 29 776 000 | 19,1% |
| 1911 | 22 110 000 | 99,1% | 1970 | 32 642 000 | 9,6% |
| 1921 | 27 177 000 | 22,9% | 1978 | 35 061 000 | 7,4% |
| 1931 | 32 107 000 | 18,4% | 1988 | 37 879 000 | 8,0% |
| 1938 | 34 849 000 | 8,5% | 1990 | 38 183 000 | 0,8% |
| 1946 | 23 930 000 | -31,3% | 1995 | 38 610 000 | 1,1% |
| 1950 | 25 008 000 | 4,5% | 2000 | 38 654 000 | 0,1% |
Становништво Пољске је најгушће насељено на југу, а најређе на северозападу и североистоку земље. Према подацима из 2001. године, 63% људи живи у градовима, од тога 42 града имају више од сто хиљада становника, а 6 градова више од петсто хиљада.
Пољску је некада сачињавао велики број народа, култура и вера. Други светски рат и територијални помак на запад хомогенизовали су становништво. Данас Пољаци чине 98% становника, а главне мањине су Немци, Украјинци и Белоруси.
Пољаци спадају у словенске народе. Говере пољским јазиком. Делу Пољака матерњи језик је Кашупски језик веома сличан пољском. Пољски језик је званичан језик иако је по закону националним мањинама омогућено коришћење матерњег језика. По попису из 2002. године 97,8% становника пољске говори пољским језиком. Најзаступљенији језици мањина су: немачки, украјински, белоруски, ромски и руски.
[уреди] Демографске статистике
| (2006) | |
| Број становника | 38 622 000 |
| Становништво по годишту | |
| 0 - 14 година | 16,7% (мушкараца 3 319 176; жена 3 150 859) |
| 15 - 64 година | 70,3% (мушкараца 13 506 153; жена 13 638 265) |
| преко 64 године | 13% (мушкараца 1 912 431; жена 3 108 260) |
| Средња старост | |
| У целој популацији | 36,43 година |
| Мушкараца | 34,52 година |
| Жена | 38,49 година |
| Природни прираштај | 0,028% |
| Број рођених на 1000 становника | 10,78 |
| Број умрлих на 1000 становника | 10,01 |
| Становиштво по полу | |
| при рођењу | 1,06 мушкараца/жени |
| испод 15 година | 1,05 мушкараца/жени |
| 15 - 64 година | 0,99 мушкараца/жени |
| powyżej 64 година | 0,62 мушкараца/жени |
| У целој популацији | 0,94 мушкараца/жени |
| Очекивана дужина живота | |
| У целој популацији | 74,74 година |
| Мушкараца | 70,71 година |
| Жена | 79,03 година |
По подацима светске здравствене организације из 2003. године:
- Очекивана дужина живота: Пољска заузима 28 место у Европи.
- Очекивана дужина живота: Пољска је такође на 28. месту у Европи.
[уреди] Градови пољске
|
За више информација погледајте Списак градова Пољске. |
Највећи градови у Пољској са преко 100 000 становника:
| град | број становника (2004) | |
|---|---|---|
| 1 | Варшава | 1.692.000 |
| 2 | Лођ | 774.000 |
| 3 | Краков | 758.000 |
| 4 | Вроцлав | 634.000 |
| 5 | Познањ | 571.000 |
| 6 | Гдањск | 460.000 |
| 7 | Шчећин | 414.000 |
| 8 | Бидгошч | 369.000 |
| 9 | Лублин | 356.000 |
| 10 | Катовице | 315.000 |
| 11 | Бијалисток | 292.000 |
| 12 | Гдиња | 253.000 |
| 13 | Честохова | 249.000 |
| 14 | Сосновиец | 230.000 |
| 15 | Радом | 227.000 |
| 16 | Торуњ | 208.000 |
| 17 | Киелце | 205.000 |
| 18 | Гливице | 200.000 |
| 19 | Забже | 192.500 |
| 20 | Битом | 189.500 |
| 21 | Биелско-Биала | 175.000 |
| 22 | Олштин | 173.000 |
| 23 | Жешов | 159.000 |
| 24 | Руда Сласка | 148.000 |
| 25 | Рибњик | 141.000 |
| 26 | Тихи | 131.000 |
| 27 | Даброва Горњича | 130.000 |
| 28 | Ополе | 129.000 |
| 29 | Елблаг | 128.000 |
| 30 | Плоцк | 128.000 |
| 31 | Валбжих | 128.000 |
| 32 | Гожов Виелкополски | 126.000 |
| 33 | Влоцлавек | 120.000 |
| 34 | Зиелона Гора | 118.000 |
| 35 | Тарнов | 118.000 |
| 36 | Хожов | 114.000 |
| 37 | Калиш | 110.000 |
| 38 | Кошалин | 106.000 |
| 39 | Легњица | 105.000 |
Агломерације са преко милион становника:
| број становника (2005) | ||
|---|---|---|
| 1 | Катовице | 3.487.000 |
| 2 | Варшава | 2.679.000 |
| 3 | Лођ | 1.100.000 |
| 4 | Тројмиасто | 1.028.000 |
| 5 | Краков | 1.024.000 |
 |
Седишта војводства пољске |
|---|---|
|
Биалисток | Бидгошч | Гдањск | Гожов Виелкополски | Катовице | Киелце | Краков | Лублин | Лођ | Олштин | Ополе | Познањ | Жешов | Шчећин | Торуњ | Варшава | Вроцлав | Зиелона Гора |
[уреди] Географија
|
За више информација погледајте Географија Пољске. |
Границе данашње Пољске настале су после 1945. године после завршетка Другог светског рата. У односу на 1939. границе су се помериле са истока на запад.
Дужина пољских граница износи 3511 km, а од тога 440 km отпада на морску границу (обала Балтичког мора). Пољска се граничи на:
- западу са Немачком (467 km),
- на југу са Чешком (796 km) и Словачком (541 km),
- на западу са Украјином (535 km) и Белорусијом (418 km),
- на северу са Литванијом (104 km) и Русијом (Калињинградска област) (210 km).
Пољска се налази на 9. месту у Европи по површини, а на осмом по броју становника. Пољска се налази у средњоевропској временској зони.
Најдуже реке у Пољској су:
- Висла (1047 km)
- Одра (854 km, од тога на терену Пољске 742 km)
- Варта (808 km)
- Буг (772 km, од тога на терену Пољске 587 km)
[уреди] Историја
|
За више информација погледајте Историја Пољске. |
Пољска је постала је краљевина 922. под краљем Мјешком I, а 1386. уједињује се са Литванијом под династијом Јагелона када постаје једна од најдомонантнијих сила источне Европе. То је златно доба пољске историје. У борбама против витезова Тевтонског реда Пољаци припајају источну и западну Пруску, а временом излазе и на Црно море.
У ратовима против Шведске и Русије, у другој половини, у другој половини 17. века, Пољска губи велики део својих територија. Године 1697. кнезови Саксоније постају краљеви Пољске, чиме је стављена тачка на Пољску независност. Крајем 18. века Пољска је подељена између Русије, Аустрије и Прусије и престаје да постоји као држава. Након 1815. некадашње пољске земље долазе под руску власт као Конгресна Пољска и од 1863. године Пољска је руска провинција и предмет интензивне русификације.
По завршетку Првог светског рата савезници поново успостављају независну Пољску. Нападом који су 1939. године извеле Немачка и СССР почиње Други светски рат, током којег су нацисти настојали да униште културу Пољске и велики број Јевреја који је у њој живео. Совјетске трупе поново ће окупирати Пољску 1945. и све до 1947. на власти је влада коју директно контролише СССР.
Током 80их година 20. века јавља се покрет Солидарност на чијем је челу Лех Валенса. Тада су остварене бројне политичке реформе, а 1989. године одржани су први слободни избори. Строг економски програм препорода покренут је 1990. убрзао је транзицију ка тржишној економији. Пољска је 1999. године ушла у НАТО, а пет година касније постала је чланица и Европске уније.
[уреди] Спољашње везе
- Polska.pl ((pl))
- Председник Пољске ((pl))
- мапа Пољске ((pl))
- О Пољској ((en))
Суверене државе
Албанија • Андора • Аустрија • Белгија • Белорусија • Босна и Херцеговина • Бугарска • Ватикан • Грузија1 • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Исланд • Италија • Јерменија2 • Казахстан1 • Кипар2 • Летонија • Литванија • Лихтенштајн • Луксембург • Мађарска • Малта • Молдавија • Монако • Немачка • Норвешка • Пољска • Португалија • Република Македонија • Румунија • Русија1 • Сан Марино • Словачка • Словенија • Србија • Турска1 • Уједињено Краљевство • Украјина • Финска • Француска • Холандија • Хрватска • Црна Гора • Чешка • Швајцарска • Шведска • Шпанија
Зависне територије Акротири и Декелија2 • Гернзи • Гибралтар • Гренланд3 • Јан Мајен • Оландска Острва • Острво Ман • Свалбард • Фарска Oстрва • Џерси
Непризнате земље Абхазија • Јужна Осетија • Придњестровље • Нагорно-Карабах2 • Турска Република Северни Кипар2
Напомене: (1) Делом се налазе у Азији; (2) Налазе се у Азији, али имају друштвено-политичку повезаност са Европом; (3) Налази се у Северној Америци, али има друштвено-политичку повезаност са Европом.
Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија
Земње потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора
|
|
 |
|---|---|
| Пољска Војводства Варминско-Мазуријско | Великопољско | Доње Шлеско | Западно Поморје | Кујавско-Поморје | Војводство Лођ | Лублин | Лубуш | Мазовско | Малопољско | Опоље | Поткарпатје | Подласко | Поморје | Светокришко | Шлеско |
|
| Велики градови Варшава | Лођ | Краков | Вроцлав | Познањ | Гдањск | Шчећин | Бидгошч | Лублин | Катовице | Бјалисток | Честохова | Гдиња | Горзов Великопољски | Торуњ | Радом | Кјелце | Жешов | Олштин |
|
