Александар Лукашенко
Из пројекта Википедија
Александар Григоријевич Лукашенко (белоруски: Алякса́ндар Рыго́равіч Лукашэ́нка, рус. Александр Григорьевич Лукашенко) (рођен 30. августа 1954.) председник је Белорусије. Завршио је два факултета, по образовању је економиста и историчар. Први пут је изабран на изборима 10. јула 1994., други пут 9. септембра 2001. а трећи пут 19. марта 2006. године. Да би могао бити изабран више од два пута организовао је референдум 17. октобра 2004. године.
 |
|
| Почетак мандата: | 20. јул 1994. |
| Претходник: | Мечислав Иванович Хриб |
| Наследник: | |
| Датум рођења: | 30. август 1954. |
| Место рођења: | Копис, Витсебска област |
Од почетка председничке функције на западу сматрају да влада диктаторски, док његови симпатизери сматрају да његова политика помаже Белорусији да се избори са изазовима пост-совјетског капитализма.
Лукашенко је широко популаран у Белорусији због обнављања урушене белоруске пост-совјетске економије. 2005. године Светска банка оценила је да Белорусија има снажан, истински економски раст, и да је корист широко расподељена међу становништвом. Под Лукашенком, званична незапосленост је мања од 2 процента, сиромаштво је опало, и просечна месечна зарада је виша него у већини бивших совјетских република укључујући и Украјину. Критичари приписују економски раст Белорусије дотацијама у енергији из Русије и повлашћеном приступу руском тржишту за белоруске индустријске производе.
Лукашенкове везе са Западом, посебно са Сједињеним Америчким Државама, су врло затегнути. Лукашенко је под нападима САД да је последњи европски диктатор и вођа једне од светских испостава тираније, због наводних забрана слободе говора и штампе, деловања невладиних организација, и слободе религије под његовим вођством. Такође САД проглашавају белоруске изборе намештеним. Белорусија такође није члан Савета Европе. Док неки независни западни и руски изборни посматрачи, сматрају да је Лукашенко истински популаран међу Белорусима, посматрачи из Агенције за европску безбедност и сарадњу (OSCE) не сматрају да су избори у Белорусији слободни и поштени.
Док се у унутрашњој политици залагао за очување совјетских економских институција и политике, у спољној политици је био жестоки противник америчке и западне политике. Сматра се једним од највернијих савезника Русије, иако је режиму Владимира Путина то неугодно признати.
Године 2006. је на изабран трећи пут за председника. Иако је белоруска опозиција то назвала преваром и најављивала да ће Лукашенка срушити кроз уличне протесте - на исти начин на који је то учињено са Слободаном Милошевићем и у Наранџастој револуцији - то се засада није догодило.
[уреди] Председнички избори 2006
У октобру 2005. Лукашенко је објавио да ће се и трећи пут кандидовати за председника. Опозиција као одговор на то међу собом бира Александра Милинкијевича (белоруски: Аляксандар Мілінкевіч) као јединственог кандидата.
Избори су одржани 19. марта 2006. и Лукашенко је добио трећи председнички мандат. Резултат је 84,2% за Лукашенка у односу на 3,1% у корист Милинкијевича. Постоје различити погледи на регуларност избора. Посматрачка мисија Заједнице независних држава је прогласила изборе отвореним и транспарентним, док је посматрачка мисија ОЕБС-а утврдила да нису испуњени стандарди демократских избора. ОЕБС је саопштио да је Лукашенко дозволио да се државна тела искористе на начин који онемогућава грађане да се изјасне на слободан и поштен начин. Закључак ОЕБС-а је да „шема застрашивања и репресије независне мисли... је била очигледна кроз предизборну кампању.“
