Ðмонијак
Из пројекта Википедија
Ðмонијак је хемијÑко једињење азота и водоника Ñа молекулÑком формулом NH3. При нормалним уÑловима амонијак је гаÑ. То је отрован гаÑ, корозиван је за неке материје, карактериÑтичног је непријатног мириÑа.
| Ðмонијак | |
|---|---|
 |
|
 |
|
| Уопштено | |
| Име по ЈУПÐКу | Ðмонијак |
| Тривијална имена | Ðитрозил |
| МолекулÑка формула | NH3 |
| Моларна маÑа | 17.03 g/mol |
| ОÑобине | Безбојан Ð³Ð°Ñ Ñа непријатним мириÑом |
| CAS број | [7664-41-7] |
| ОÑобине | |
| ГуÑтина и Ðгрегатно Ñтање | .6813 g/L, гаÑовито |
| РаÑтворљивоÑÑ‚ у води | 54 g/100 ml |
| Температура топљења | -78.27 °C (195.42 K) |
| Температура кључања | -33.49 °C (240.74 K) |
| КиÑелоÑÑ‚ (pKa) | 34 |
| Термодинамички подаци | |
| Стандардна енталпија ΔfHÂ°Ð³Ð°Ñ | -45.92 kJ/mol |
| Стандардна моларна ентропија SÂ°Ð³Ð°Ñ |
192.77 J·K−1·mol−1 |
| Тамо где другачије није назначено, употребљене Ñу SI јединице и нормални уÑлови. |
|
Садржај[Ñакриј] |
[уреди] ОÑобине
Молекули амонијака имају облик правилног тетраедра. Ова форма и даја молекулу велики диполни моменат и, поред разлика у електронегативноÑти, узрок је што је амонијак поларан. УÑлед поларноÑти амонијак је раÑтворљив у поларним протичним неорганÑким раÑтварачима као што је вода.
Ðзотов атом у молекулу има један Ñлободан електронÑки пар, па Ñе амонијак понаша као ЛуиÑова база. У киÑелом или неутралном воденом раÑтвору амонијак може да Ñе Ñједини Ñа хидронијум јоном (H3O+), при при чему Ñе оÑлобађа молекул воде (H2O) и формира позитивно наелектриÑан амонијум јон (NH4+) који има облик правилног тетраедра. Формирање амонијум јона завиÑи од pH вредноÑти раÑтвора.
[уреди] Примена
Ðајважнија облаÑÑ‚ у којој Ñе кориÑти амонијак је производња азотне киÑелине ОÑтвалдовим методом. Такође кориÑти Ñе за производњу азот(II)-окÑида, који је уједно и прво прекурÑорÑко једињење у производњи нитратне киÑелине.
Ðмонијак Ñе употребљава у производњи вештачких ђубрива, екÑплозива и полимера. Такође амонијак је и ÑаÑтојак неких детерџената за Ñтакло.
Течан амонијак Ñе кориÑти и као раÑтварач. Такође амонијак Ñе примењује у раÑхладним уређајима.
[уреди] Добијање и раÑпроÑтрањеноÑÑ‚
Може Ñе добити директном Ñинтезом азота и водоника (Хабер-Бошова Ñинтеза):
Такође може Ñе добити дејÑтвом калцијум окÑида на амонијум-хлорид, као и дејÑтвом воде на магнезијум-нитрид:
У ÐтмоÑфери Ñе налази у веома малим количинама а наÑтаје процеÑом раÑпада животињÑких или биљних материја. Ðмониум хлорид и амониум Ñулфат Ñу нађени у вулканÑким облаÑтима на. КриÑтали амониум бикарбоната Ñе налазе у измету неких морÑких птица неких Ñлепих мишева (гуано). Ðмонијумове Ñоли Ñе могу ÑреÑти и у морÑкој води. СупÑтанце кои Ñaдрже амонијак или Ñу Ñличне њему називају Ñе амонијакалне ÑупÑтанце.
[уреди] РаÑтворљивоÑÑ‚ Ñоли
| РаÑтворљивоÑÑ‚ (g на 100 g) | |
|---|---|
| Ðмонијум ацетат | 253.2 |
| Ðмонијум нитрат | 389.6 |
| Литијум нитрат | 243.7 |
| Ðатријум нитрат | 97.6 |
| Калијум нитрат | 10.4 |
| Ðатријум флуорид | 0.35 |
| Ðатријум хлорид | 3.0 |
| Ðатријум бромид | 138.0 |
| Ðатријум јодид | 161.9 |
[уреди] Спољашње везе
