Артур Ч. Кларк
Из пројекта Википедија
Сер Артур Чарлс Кларк (енг. Sir Arthur Charles Clarke) (16. децембар 1917) је британски писац и проналазач. Уз Исака Асимова сматра се најпознатијим писцем научне фантастике али за разлику од њега Кларк се чврсто држи науке и њених реалних домета и хипотеза. Главне теме његових романа и прича су истраживање космоса, мора и времена, место човека у васиони и последице људских контаката са ванземаљским интелигенцијама.
Рођен је у Мајнхеду у Сомерсету у Енглеској. После средње школе, пошто није имао пара да плати универзитетско образовање, запослио се као ревизор у једном министарству. Током Другог светског рата служио је у РАФ-у као специјалиста за радаре и учествовао је у изградњи првих система за рано узбуњивање и аутоматско навођење пилота са земље. Његова једина не-научно-фантастична књига Glide Path базирана је на том раду. После рата завршио је Краљевски Колеџ у Лондону и магистрирао математику и физику 1948.
Оженио се американком Мерилин Мејфилд (Marilyn Mayfield) у јуну 1953. али су се већ у децембру исте године развели. Како је сам касније рекао "То је био кључни доказ да ја нисам за брак. Али мислим да сваки човек то мора да проба барем једном у животу".
Његов највећи допринос науци је идеја да би геостационарни сателити могли да се користе као комуникациони релеји. У његову част, Међународна астрономска унија назвала је геостационарну орбиту (42.000 km) Кларковом орбитом.
Године 1951. написао је кратку причу Стражар (енг. The Sentinel) коју је послао на једно БиБиСи-јево такмичење. Прича је одбијена на том такмичењу и комисија ју је оценила веома лошом. Међутим, 1964. ће та прича постати главна инспирација за његово вероватно најпознатије дело и филм које је написао заједно са Стенлијем Кјубриком - 2001: Одисеја у свемиру (премијерно приказан 1968). Иако се на корицама књиге не налази Кјубриково име а на шпици филма под редитељ не стоји и Кларково, сам Кларк је често говорио да би на књизи морало да стоји: "Написали Артур Кларк и Стенли Кјубрик" а на филму "Режирали Стенли Кјубрик и Артур Кларк".
Од 1956. године живи у Коломбу у Шри Ланки. 1988. константовано је да болује од пост поли синдрома и од тада је везан за инвалидска колица. Британска краљица Елизабета II га је 2000. године прогласила витезом.
[уреди] Библиографија
- Prelude to Space (1951)
- The Sands of Mars (1951)
- Острва на небу (Islands in the Sky) (1952)
- Ка спуштању ноћи (Against the Fall of Night) (1953)
- Крај детињства (Childhood's End) (1953)
- Expedition to Earth (1953), збирка приповедака
- Светлост Земаљска (Earthlight) (1955)
- Reach for Tomorrow (1956), збирка приповедака
- Град и звезде (The City and the Stars) (1956)
- Tales from the White Hart (1957), збирка приповедака
- The Deep Range (1957)
- С друге стране неба (The Other Side of the Sky) (1958), збирка приповедака
- Пад месечеве прашине (A Fall of Moondust) (1961)
- Tales of Ten Worlds (1962), збирка приповедака
- Dolphin Island (1963)
- Glide Path (1963) - његова једина не-научно-фантастича књига
- The Nine Billion Names of God (1967), збирка приповедака
- 2001: Одисеја у свемиру (2001: A Space Odyssey) (1968), са Стелнијем Кјубриком
- The Lion of Comarre & Against the Fall of Night (1968)
- Of Time and Stars (1972), збирка приповедака
- Сунчани ветар (The Wind from the Sun) (1972) , збирка приповедака
- Састанак са Рамом (Rendezvous with Rama) (1973)
- The Best of Arthur C. Clarke (1973), збирка приповедака
- Imperial Earth (1975)
- Рајски водоскоци (The Fountains of Paradise) (1979)
- 2010: Друга одисеја (2010: Odyssey Two) (1982)
- Стражар (The Sentinel) (1983), збирка приповедака
- Песме далеке земље (The Songs of Distant Earth) (1986)
- 2061: Трећа одисеја (2061: Odyssey Three) (1988)
- Сусрет са медузом (A Meeting With Medusa) (1988)
- Колевка (Cradle) (1988), са Џентри Лијем (енг. Gentry Lee)
- Рама II (Rama II) (1989), са Џентри Лијем
- Beyond the Fall of Night (1990), са Грегоријем Бенфордом (енг. Gregory Benford)
- Tales From Planet Earth (1990), збирка приповедака
- The Ghost from the Grand Banks (1990)
- More Than One Universe (1991), збирка приповедака
- Врт Раме (The Garden of Rama) (1991), са Џентри Лијем
- Rama Revealed (1993), са Џентри Лијем
- Божји чекић (The Hammer of God) (1993)
- The Snows of Olympus - A Garden on Mars (1994), албум слика са коментарима
- Апокалипса Америке (Richter 10) (1996), са Мајком МекКвејом (енг. Mike McQuay)
- 3001: Коначна одисеја (3001: The Final Odyssey) (1997)
- Окидач (The Trigger) (1999)
- Светлост других дана (The Light of Other Days) (2000), са Стивеном Бакстером (енг. Stephen Baxter)
- Око времена (Time's Eye) (2004), са Стивеном Бакстером
- Олуја са сунца (Sunstorm) (2005), са Стивеном Бакстером
