Архиепископија београдско-карловачка

Из пројекта Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно прерађивање. То подразумева уклапање потпунијег и тачнијег садржаја, уклањање сувишног и неодговарајућег текста, додавање референци и слична уређивања, како би се добио квалитетан и енциклопедијски чланак.
Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Архиепископија београдско-карловачка, обухвата град Београд и непосредну околину (Земун, Крњачу, Гроцку, Железник...). Архиепископија има 4 намесништва са 7 манастира (Раковица, Сланци, Рајиновац, Ваведење...) и мноштвом храмова.

Епархијски архијереј у Архиепископији београдско-карловачкој је сам патријарх.

Манастири архиепископије београдско-карловачке: Придворни храм Светог Симеона Мироточивог (обновљен 1936.), манастир Светог Архангела Михаила (16. век) у Раковици, манастир Светог Архиђакона Стефана (обновљен 1970.) у Сланцима, манастир Рођења Пресвете Богородице (18. век, обновљен и освећен 1988.) у Рајиновцу, манастир Светог Архангела Гаврила (1786, обновљен 1986.) у Земуну, саборни храм Светог Архангела Михаила (1845, обновљен 1995.), манастир Ваведења Пресвете Богородице (1936.)

Храмови архиепископије београдско-карловачке: храм Рођења Пресвете Богородице (Ружица) и капела свете Петке (почетак 15. века) на Калемегдану, храм Преноса моштију Светог Оца Николаја у Земуну (1745.), храм Рођења Пресвете Богородице (1783.) у Земуну, храм Светог пророка Илије (1833.) у Миријеву, храм Преноса моштију Светог Оца Николаја (1833.) у Остружници, храм Свете Марије Магдалене у Белом Потоку, храм Светих апостола Петра и Павла (1834.) у Врчину, храм Светих апостола Петра и Павла (1834.), храм Светог Архиђакона Стефана (1834.) у Великом Селу, храм Преноса моштију Светог Оца Николаја (1839.) у Вишњици храм Свете Тројице (1842.) у Земуну, храм Светих апостола Петра и Павла (1856.) у Винчи, храм Рођења Пресвете Богородице (1858.) у Великој Моштанији, храм Вазнесења Господњег (1863.), храм Свете Тројице (1870.) у Ритопеку, храм Светог Димитрија (1876.) на Земунском гробљу, храм Светог Великомученика Георгија (1876.) у Бежанији, храм Успења Пресвете Богородице (1883. обновљен 1983.) у Умчарима, храм Свете Тројице (1883.) у Гроцкој, храм Свете Тројице (1885.) у Заклопачи, храм Преноса моштију Светог Оца Николаја (1893.) код Новог гробља, храм Свете Тројице (1894.) у Рипњу, храм Светог мученика Трифуна (1903.) на Топчидерском гробљу, храм Светог Стефана Дечанског (1905.) у Железнику, храм Светог цара Константина и царице Јелене (1911, поново подигнут 1971.) на Вождовцу, храм Свете Тројице (1924.) у Кумодражу, храм Покрова Пресвете Богородице (1929.) у Баричу, храм Светог Александра Невског (1930.), храм Светог Великомученика Георгија (1932.) у Београду, храм Покрова Пресвете Богородице (1933.) у Београду, храм Светог Саве (1935.), Велики храм Светог Саве на Врачару (још незавршен), храм Свете Тројице (1935.) у Београду, храм Светог Великомученика кнеза Лазара (1936.) на Звездари, храм Светог Вазнесења Господњег (1938.) у Жаркову, храм Светог апостола и јеванђелиста Марка (1939.), храм Светог Архангела Гаврила (1939.), храм Светих апостола Вартоломеја и Варнаве (1939.) у Раковици, храм Светог Преображења Господњег (1944.) у Умци, храм Светог пророка Илије (1960.) у Малом Пожаревцу, храм Светог Јована Владимира у Медаковић насељу, храм Светог апостола и јеванђелиста Луке (1965.) у Крњачи, храм Рођења Светог Јована Крститеља (1971.) на Централном гробљу, храм Сабора српских светитеља (1988.) на Карабурми, храм Свете Тројице у Сремчици, храм Рођења Светог Јована Крститеља на Лабудовом брду (није завршен).

Архиепископија београдско-карловачка се граничи са епархијама шабачко-ваљевском, сремском, банатском, браничевском и шумадијском.