Епархија шумадијска
Из пројекта Википедија
Епархија шумадијска је црквена област у саставу Српске православне цркве. Седиште епархије је у Крагујевцу, Шумадија. Надлежни владика је његово преосвештенство епископ шумадијски господин Јован (Младеновић).
Садржај |
[уреди] Историјат епархије
[уреди] Немањићки период
Територија данашње епархије била је од давнина у саставу српске државе још од времена Стефана Немање када је у другој половини XII века освојио неке крајеве и присајединио их својој држави. У повељи манастиру Хиландару он наводи жупе Загрлату, Левач, Белицу и Лепеницу а његов син краљ Стефан Првовенчани у повељи којом оснива манастир Жичу 1213. године помиње неке делове Шумадије као што су Борач, обе Лепенице, Белица, Левач и Лугомир. Све до кнеза Лазара ова територија припада намањићкој Србији али с обзирoм да је била гранично подручје не игра значајнију улогу у економском и политичком животу Србије. Шумадија се налази на територији Београдске и Топличке епархије а граница између њих је од Авале, Космаја и Рудника према Западној Морави. Север припада Београду а већи јужни део припада Топлици. Близина седишта Српске архиепископије у Жичи утиче и на црквене прилике у Шумадији па део прихода иде и овој епархији. Топличка епархија са седиштем у манастиру Светог Николе код Куршумлије коју је основао Свети Сава била је цењена у средњевековној Србији а њен епископ је био пети по угледу у Српској цркви. Београдска епархија је присаједињена Србији када је краљ Драгутин после абдикације 1282. године као уграски зет добио Мачву али процват доживљава много касније тек за време Стефана Лазаревића. Из времена краља Драгутина у Шумадији су саграђени манастири Тресије и Кастаљан на Космају, Орашје у Темнићу и Петковица на Руднику.
[уреди] Развој верског живота
Слабо настањена без већих насеља и утврђених градова и манастира, Шумадија почиње да се развија за време кнеза Лазара и депота Стефана Лазаревића и Ђурђа Бранковића. Како се престоница преместила из Крушевца у Београд а касније у Смедерево ово подручје постаје постаје најважнији део Србије. Граде се Жупањевац, Рудник, Острвица, Борач и други утврђени градови а зидају се или презиђују и украшавају фрескама манастири Каленић и Ивковић у Левчу, Благовештење, Вољавча, Никоље, Павловац, Петковица на Руднику, Јошаница на Великој Морави, Брезовац на Венчацу итд. Све грађевине припадају моравској архитектури са наглашеном вертикалом, складних пропорција, разнобојнох фасада.
[уреди] Под турским ропством
У том периоду долази до великих промена у границама епархија па Топличка се спаја са Нишком а епископи носе назив нишки. Београдска епархија је поприште разарања. Поједини делови Шумадије од 1557. до XVII века припадају Рудничкој а потом Веначкој епархији чији митрополит Серафим резидира у манастиру Благовештењу. Долази до знатних разарања манастира али и до обнове после обнављања Пећке патријаршије под патријархом Макаријем Соколовић. Саграђени су манастири Драча и Грнчарица а живописани Благовештење и Никоље.
[уреди] Ослобођење Србије
Под вођством Милоша Обреновића креће почетак велике уметничке активности на обнови и уређењу манастира и градњи цркви, једно време је Крагујевац био престоница Србије. Приступа се обнови цркава, звоника, конака и трпезарија. Делови данашње епархије припадали су Ваљевској или Ужичкој епархији да би на крају припали Београдској архиепископији у чијем саставу остају до Првог светског рата.
[уреди] Између два светска рата
Када је васпостављена Српска патријаршија, патријарх Димитрије управља не само својом архиепископијом у чијем којој припадају и Шумадија и Браничево, већ и Сремско-карловачком архидијецезом. Године 1931. Пожаревачки и Ћупријски окрузи су издвојени и формирана је Браничевска епархија а створена је Београдско-карловачка архиепископија од Сремско-карловачке архидијецезе и остатка Београдске епархије. Патријарх је презаузет и не стиже да посвети пажњу Шумадији и Срему због велике површине на којој има надлежност. Новоподигнуте храмове освештавају углавном викарни епископи.
[уреди] Оснивање Епархије шумадијске
После прве посете Крагујевцу патријарха Гаврила на Духове 1938. године Крагујевчани траже дозволу за подизање зграде за митрополију али убрзо почиње рат. После рата на седници Светог архијерејског сабора 7. маја 1947. доноси се одлика о оснивању Шумадијске епархије са намесништвима крагујевачким, лепеничким, темнићким, левачким, беличким, јасеничким, космајским, опленачким и колубраско-посавским. Викарни епископ будимљански Валеријан Стефановић постаје први шумадијски епископ коме је поверено и администрирање Жичке епархије. Устоличење извршава викарни епископ моравички. Затечено је 158 парохија и 109 црквених општина са 111 парохијских храмова.
[уреди] Епархија данас
Поред набројаних намесништава основана су још два: орашачко и бељаничко. Повећао се број храмова, црквених општина, манастира, капела и свештенства. После смрти епископа Валеријана на чело епархије долази 1977. године владика Др Сава Вуковић. После његове смрти 2001. године и једногодишњег администрирања епископа зворничко-тузланског Василија Качавенде за владику шумадијског долази Његово преосвештенство Јован Младеновић. Епархији припадају следећи градови са својим околинама: Крагујевац, Аранђеловац, Топола, Баточина, Лапово, Рача, Варварин, Јагодина, Рековац, Смедеревска Паланка, Младеновац, Лазаревац, Сопот и Барајево.
[уреди] Манастири
Манастири епархије шумадијске: манастир Благовештење, Вољавча, Корман, Денковац, Дивостин, Драча, Јошаница, Каленић, Никоље, Манастир Павловац, Рековац, манастир код Поточца, манастир код Дивостина, Тресије, Бошњане, Саринац, Сибница , Mанастир Светог Архангела Михаила у Брезовцу и Манастир Светог Ђорђа у Ћелијама.
[уреди] Спољашње везе
| Српска православна црква |
| Српска православна црква | Устројство | Патријарх | Свети архијерејски синод | Архијереји СПЦ |
| Историја | Манастири | Светитељи | Црквени календар |
| Епархије и митрополије СПЦ |
| Митрополије: Митрополија загребачко-љубљанска • Митрополија црногорско-приморска • Митрополија средњезападноамеричка • Митрополија дабробосанска |
| Епархије: Епархија шабачка • Епархија нишка • Епархија зворничко-тузланска • Епархија сремска • Епархија бањалучка • Епархија будимска • Епархија канадска • Епархија банатска • Епархија источноамеричка • Епархија жичка • Епархија бачка • Епархија британско-скандинавска • Епархија рашко-призренска • Епархија бихаћко-петровачка • Епархија осечко-пољска и барањска • Епархија средњоевропска • Епархија западноевропска • Епархија тимочка • Епархија врањска • Епархија шумадијска • Епархија славонска • Епархија браничевска • Епархија милешевска • Епархија далматинска • Епархија будимљанско-никшићка • Епархија захумско-херцеговачка • Епархија ваљевска • Епархија горњокарловачка • Епархија западноамеричка • Епархија аустралијско-новозеландска |
