Атеље 212
Из пројекта Википедија
У малој сали старе "Борбе", 12. новембра 1956. године, испред 212 столица, премијером комада "Фауст" у режији Мире Траиловић, почео је живот позоришта Атеље 212. Основала га је група глумаца, редитеља, писаца, музичара, у тренутку када се појавила потреба за позориштем које ће играти нову авангардну драму од великог утицаја у Европи у то време.
Атеље 212 је било прво позориште у Источној Европи на чијој сцени је изведена представа "Чекајући Годоа", Семјуела Бекета, 1956. Велики успех овог комада омогућио је читавом низу других авангардних драма и аутора да се појаве у позоришту. Сартр , Фокнер , Јонеско , Ками , Пинтер , Адамов, Ружевић , Џојс , Жари , Т.С.Елиот , Витрак , Шизгал , Кепот , Жан Жене, први пут су приказани на овој сцени пред југословенском публиком. Позориште Атеље 212 је откривало и нове домаће писце и играло комаде Александра Поповића, Душана Ковачевића, Бране Црнчевића...
Од самог оснивања Мира Траиловић је водила Атеље 212, у почетку, када су на челу позоришта били Радош Новаковић и Бојан Ступица, као помоћник управника, а потом као дугогодишњи управник. Нова зграда Атељеа 212 у улици Светогорској (тада Иве Лоле Рибара ) је и изграђена по пројекту Бојана Ступице. Вођен њеном руком, Атеље је пробијао границе Југославије и временом постао позориште познато свуда у свету. Заједно са Јованом Ћириловим и осталим својим сарадницима, Мира Траиловић је иницирала оснивање једног од највећих европских позоришних фестивала, БИТЕФ, који је настао 1967. године у Атељеу 212.
После одласка Мире Траиловић у Позориште Нација у Паризу на чело Атељеа 212 долази Љубомир Драшкић -Муци, који је у позоришту, као редитељ, готово од самог оснивања. За дванаест година, колико је био управник, позориште проширује свој глумачки ансамбл младим уметницима, и реконструише постојећу зграду. Од 1992. Атеље 212 у адаптираној згради постаје једно од најсавременије опремљених позоришта на Балкану. Велика сцена има 385 места у гледалишту, а Театар у подруму 141.
Кроз ово позориште, као чланови, прошле су готово све глумачке звезде бивше Југославије:
- Виктор Старчић
- Рахела Ферари
- Ружица Сокић
- Бора Тодоровић
- Властимир - Ђуза Стојиљковић
- Љубиша Бачић
- Вера Чукић
- Владимир Поповић
- Слободан Цица Перовић
- Неда Спасојевић
- Мија Алексић
- Зоран Радмиловић
- Маја Чучковић
- Данило Бата Стојковић
- Мира Бањац
- Татјана Бељаков
- Ташко Начић
- Милутин Бутковић
- Боро Стјепановић
- Петар Краљ
- Јелисавета Сека Саблић
- Слободан Алигрудић
- Миодраг Андрић - Љуба Мољац
- Драган Николић
- Милена Дравић
- Љуба Тадић
- Бранко Плеша
- Мића Томић
- Бранко Милићевић
- Аљоша Вучковић
- Петар Божовић
- Тихомир Станић
- Светозар Цветковић
- Бранимир Брстина
- Мима Караџић
- Горица Поповић
- Дара Џокић
- Зоран Цвијановић и многи други.
Данас Атеље 212 има стални ансамбл од 32 глумца, али је отворен и за оне уметнике који нису стално везани за ово позориште. Од 1997. управник Атељеа 212 је глумац Светозар Цветковић.
Испред главног улаза у Атеље 212 је споменик Зорану Радмиловићу у костиму Краља Ибија, представе која никад није била иста. Прва деценије Атељеа 212 је обележила и Павица Гертнер, најбољи позоришни благајник у Србији до данас.
