Данило Бата Стојковић

Из пројекта Википедија

Данило Бата Стојковић
филмски, ТВ и позоришни глумац

Датум рођења:	11. августа 1934.
Место рођења:	Београд
Датум смрти:	16.марта 2002.
Место смрти:	Београд
Позоришни глумац
Постао члан ЈДП:	1959
Постао члан Атељеа 212:	1962
Филмска каријера
Најпознатији филмови:	Балк. шпијун Маратонци Ко то тамо пева
Добио Добричин прстен:	1990.

Данило Бата Стојковић је био познати српски глумац. Рођен је 11. августа 1934. године у Београду, а умро 16. марта 2002. године такође у Београду.

Садржај 1 Рана каријера 2 Љубав према Београду 3 Предодређен да буде глумац 4 Са филмом - љубав на први поглед 5 Писац је нашао свог глумца 6 Последњи чин Батиног живота 7 Филмска остварења 8 Литература 9 Спољашње везе

[уреди] Рана каријера

Бата Стојковић је одрастао на Чубури, у породици угледног Алексе Стојковића, предратног велетрговца дрвима и угљем, кога пријатељи описују као аутентичну и импресивну личност. Бата је растао уз рођеног брата Жику, касније познатог београдског интелектуалца и публицисту.

Глумачку каријеру започео је у Југословенском драмском позоришту (1959), а 1962. постао је стални члан ансамбла Атељеа 212. Као што су многе његове улоге остале незаборавне и антологијске, тако и присуство Бате Стојковића у чувеном бифеу Атељеа 212 данас припада антологији. Међу колегама и пријатељима остаће упамћен и као ненадмашни мајстор духовитости и живота. Публика га је посебно заволела у ”Зездара театру”, у улогама које је Душан Ковачевић писао за њега. Први пут на сцену ЈДП изашао је 1956. године и играо слугу у "Магбету", а годину дана касније појавио се као агент у представи "Троје" на сцени Атељеа 212.

[уреди] Љубав према Београду

Иако није много откривао чињенице из свог приватног живота, Батино одрастање и сазревање данас су већ постали мит: Чубурско детињство, поратне, политичке спознаје, почетни неуспеси у Југословенском драмском позоришту...

"Васпитаван сам у време када је било срамота причати о свом богатству, материјалном или душевном. Велике газде нису говориле да имају пара, а велики швалери нису никада говорили о својим љубавима. Што се мене тиче, све што је требало да осетим и да прођем за живота, било је у реду. Можда сам неке ствари понекад добијао мало касније, али сам добијао и више него што ми је, може бити, припадало”, рекао је једном приликом Бата Стојковић.

Позната је била и његова љубав према Београду: "Рођени сам Београђанин и обожавам свој град. Истрпећу све без обзира ко је на власти! У мојој каријери пребројао сам чак 32 министра за културу, а не сећам се имена ниједног од њих. Али зато ћу и ја и сви други увек памтити имена Љубе Тадића, Мире Ступице, Стеве Жигона, јер су они право обележје овог града. За мене Београд остаје непромењен, може да страда, може да има било какву власт, све то није важно. Овај град има своју душу, отворен је за избеглице, за све добронамерне људе, за оне који су хтели да га оплемене, а не уназаде. Према томе, суновраћивање Београда не желим да видим, а ја му сам дајем оно најбоље што имам. Зато сам се одувек чудио када неко не воли свој град. Па зашто онда живи у њему? Нико га не тера. Онај ко не воли свој град или село у коме хлеб једе, није добар човек."

[уреди] Предодређен да буде глумац

У младалачким данима Бате Стојковића. догодио се један сусрет који је наговестио његову даљу судбину. Наиме, 1953. године, на Пашином брду играо је у Чеховљевој представи “Крчма на главном друму”. У публици је био и Добрица Милутиновић, који је након представе пришао Бати и узбуђено му рекао: "Ти си, сине, још у мајчиној утроби постао глумац." Било је то велико охрабрење за младог Бату. Ипак, пресудни утицај на њега имали су други.

"У 13. години већ сам знао да ћу бити глумац", записао је Феликс Пашић у Дневнику о Бати Стојковићу. "Мој брат Жика је веома лепо читао поезију, што је код мене, као детета, често изазивало сузе. На мене је утицао и неки доктор, Богољуб Арсић, велики научник кога је наш отац скоро усвојио. Он је умео да дивно чита народну поезију и чика Јову Змаја... У 14. години понављао сам разред и отишао на радну акцију.

Ту сам упознао Бранка Вујовића Бардофа који је тада, са 16 година, читао "Хамлета". Ја сам радио у кухињи и кувао за тридесеторицу, а пошто је Бардоф повредио ногу, помагао ми је у кухињи. Нисам му дао ништа да ради, само да ми чита "Хамлета". И за месец дана научио сам напамет тај Шекспиров комад. Чим сам се вратио у Београд уписао сам се у драмску секцију. Додуше, мало и због девојака, јер су тада гимназије биле одвојене..."

На Академију га је примио Томислав Танхофер, а дипломирао је код Јосипа Кулунџића 1959. године, улогом Ђорђа Црнојевића из Јакшићеве "Јелисавете" и Капетана ватрогасца из "Ћелаве певачице".

Иза Данила Бате Стојковића остала су бројна признања - београдска Октобарска награда, Стеријине награде, пулска Златна и Сребрна арена, награда на Фестивалу глумачких остварења у Нишу, "Оскари популарности", награда на позоришном фестивалу у Квебеку, и она највећа, за Животно дело, "Добричин прстен". На Међународни дан позоришта, 27. марта Бата је требало да прими "Златног ћурана" награду Дана комедије у Јагодини, која му је додељена постхумно.

[уреди] Са филмом - љубав на први поглед

У односу на филм и телевизију, Бата Стојковић увек је давао предност позоришту. Говорио је: "Ми смо се школовали за позориште". А опет, камера га је заволела на први поглед, док су у позоришту, ипак, протекле деценије пре него што су га уочили, а прве велике критике добио је 1971. године за "Путника" Драгослава Михаиловића у Атељеу 212. На телевизији се прославио као Бубулеја из серије "Дипломци". Говорећи о филму често је истицао да је на филму радио са људима са којима је био и духовно близак - Мићом Поповићем, Коканом Ракоњцем, Живојином Павловићем, Душаном Макавејевим, Паскављевићем, Марковићем, Карановићем, Шијаном, Идризовићем, Божом Николићем...

[уреди] Писац је нашао свог глумца

Писац Душан Ковачевић нашао је свог глумца – Бату Стојковића. "Ја сам Бату упознао у време страсне кризе, велике депресије и људске мрзовоље. У то време, кад се већина људи одрицала од свог посла, своје уметности, кад их је хватала малодушност, неспокојство, паника, Бата је и тада у позориште долазио у црном оделу, беспрекорно спреман за тај чин од два сата", причао је често Ковачевић. Ковачевићевог “Професионалца" одиграо је више од хиљаду пута! Не тако давно, гостовао је у Загребу. Уместо планиране четири, извео је 11 представа и још толико би, да се могло.

[уреди] Последњи чин Батиног живота

Петог фебруара, иако већ тешко болестан, Данило Бата Стојковић играо је Лупуса у Атељеу 212, у јубиларној, 300. „Коресподенцији" (Михизова драматизација дела Борислава Пекића у режији Арсенија Јовановића).

Десетак дана након тога, на молбу младих глумаца из Словеније који никада нису имали прилику да га виде уживо на сцени, дошао је и у Звездара театар да одигра „Професионалца" Душана Ковачевића, једно од највећих глумачких остварења у послератном српском позоришту. После представа остао је и да мало проћаска са њима. То су били последњи наступи најцењенијег српског глумца који је добио све позоришне и филмске награде за глуму и у време бивше Југославије.

У препуној сали Звездара театра 20. марта је одржана комеморација поводом смрти Бате Стојковића. У првом реду, поред супруге Олге, седеле су Батине колеге - Љуба Тадић, Ружица Сокић, Бора Тодоровић, Петар Божовић, Мира Бањац, Неда Арнерић... Том приликом Душан Ковачевић, његов “лични писац”, је рекао: "Не знам да ли је ико волео позориште као Бата. Пред почетак сваке представе улазио је у гардеробу максимално дотеран, са пажљиво одабраном краватом. Говорио је: "Добро вече децо, за вас сам се уредио, свака представа је за мене празник и ја јој на овај начин одајем почаст.""

У име Југословенског драмског позоришта, од Бате се опростила његова колегиница Бранка Петрић, а комеморацији су присуствовали и Зоран Живковић, тада савезни министар унутрашњих послова, академици Матија Бећковић и Драгослав Михајловић и бројни глумци. Телеграме саучешћа послали су и Војислав Коштуница, председник СРЈ, и Зоран Ђинђић, републички премијер. Бата Стојковић је кремиран на Новом гробљу у Београду, а последње речи упутио му је поново његов “лични писац” Душан Ковачевић: "Драги Бато, данима покушавам да ти кажем нешто налик на опроштај, а да се ти не намрштиш или насмејеш. Београд је имао великих глумаца, али никада некога као што си ти. Прошао си нашом сценом као олуја. Нашим пријатељима који те чекају реци да смо боље него што јесмо..." Последњу почаст на Новом гробљу великом глумцу одали су Ђорђе Марјановић, Брана Петровић, Синиша Ковачевић, Бајага, премијер Зоран Ђинђић и многи други.

[уреди] Филмска остварења

Остварио је велики број улога на филму, али и у позоришту. Најпознатије и легендардне улоге су му у филмовима:

• "Ко то тамо пева" (1980),
• "Маратонци трче почасни круг" (1982),
• "Балкански шпијун" (1984).

За све ове три улоге награђиван је бројним наградама. Добио је награду Добричин прстен 1990. године.

Детаљна листа Филмских и ТВ остварења Данила Бате Стојковића:

• Отац (2001) (ТВ) (као Данило Стојковић) као Капетан Адолф
• Пропутовање (1999) као Стојан (сегмент "Сребрни метак")
• Бело одело (1999) као свештеник
• Ђенерал Милан Недић (1999) (ТВ) као Милан Недић
• У име оца и сина (1999) као Мргуд
• Буре барута (1998) као Виктор, Алексов отац
• Ране (1998) као Комшија
• Балканска правила (1997) као Петар Костић
• "Горе доле" (1996) (ТВ Серија) као Аврам Јакшић
• Убиство с предумишљајем (1995) као Ставра Аранђеловић
• Подземље (Била једном једна земља) (1995) као деда
• Тераса на крову (1995) као Драгутин
• "Била једном једна земља" (1995) (мини ТВ Серија) као деда
• Урнебесна трагедија (1994) као Василије
• Кажи зашто ме остави (1993) као теча
• Три карте за Холивуд (1993)
• Црни бомбардер (1992) као Богдан Марковић
• Мала (1991) као свештеник
• Видео јела, зелен бор (1991) (ТВ) као Милован
• Секс - партијски непријатељ бр. 1 (1990) као Гвозден
• Клаустрофобична комедија (1990) (ТВ) као Сава оџачар
• Професионалац (1990) (ТВ) као Лука Лабан
• "Заборављени" (1990) (ТВ Серија) као Адамов таст
• Атоски вртови - преображење (1989)
• Сабирни центар (1989) као Симеун
• "Балкан експрес 2" (1989) (ТВ Серија) као Мида Баба
• Чудо у Шаргану (1989) (ТВ) као Иследник СУП-а
• Осми дан у недељи (1989) (ТВ)
• Последњи круг у Монци (1989) као Добривоје
• Силе у ваздуху (1989) (ТВ) као Тоша
• Време чуда (1989) као Јован
• "Време чуда" (1989) (мини ТВ Серија) као Јован
• Балкан експрес 2 (1988) као Мида
• Изненадна и прерана смрт пуковника К.К. (1987) (ТВ)
• Милан - Дар (1987) (ТВ) као Др Милан Савић
• Штрајк у ткаоници ћилима (1986) (ТВ)
• Не знате ви Мартина (1986) (ТВ)
• "Приче из фабрике" (1986) (ТВ Серија) као Тамбура
• Свечана обавеза (1986) (ТВ) као Зоранов отац
• Држање за ваздух (1985)
• Провинција у позадини (1985) (ТВ) као Јаша Муктар
• Јалта (1984) (ТВ) као Стаљин
• Балкански шпијун (1984) као Илија Чворовић
• Варљиво лето '68 (1984) као Веселин Цветковић
• Чудо невиђено (1984) као Газда Шћепан
• Наш учитељ четвртог разреда (1984) (ТВ)
• Човек са четири ноге (1983) као Фоторепортер
• Како сам систематски уништен од идиота (1983) као Баби Папушка
• Кореспонденција (1983) (ТВ) као Симеон Његован Лупус, деда
• 13. јул (1982) као Посланик
• Идемо даље (1982) као Божур, управник школе
• Канте или кесе (1982) (ТВ)
• Маратонци трче почасни круг (1982) као Лаки Топаловић
• "Сијамци" (1981) (ТВ Серија)
• Посебан третман (1980) као Стева
• Ко то тамо пева (1980) као Брка
• Пролеће живота (1980) (ТВ)
• Градилиште (1979) (ТВ)
• Кост од мамута (1979) (ТВ) као Душанов отац
• Национална класа (1979)
• "Приповедања Радоја Домановића" (1979) (ТВ Серија) као Чича Илија Станојевић
• Прва Српска железница (1979) (ТВ) као Марко Богдановић
• Срећна породица (1979) као Пословођа
• "Срећна породица" (1979) (мини ТВ Серија)
• Није него (1978) као Будић - Буда Филаделфија
• Поглед у ноћ (1978)
• Сироче (1978) (ТВ)
• Тамо и натраг (1978)
• 67. састанак Скупштине Кнежевине Србије (1977) (ТВ) као Никола
• Хајдучка времена (1977) као жандармеријски наредник
• Марија Магдалена (1977) (ТВ) као мајстор Антон
• "Никола Тесла" (1977) (ТВ Серија) као Џорџ Вестингхаус
• Пас који је волео возове (1977) као Отац
• Чувар плаже у зимском периоду (1976) као Милоје Пасановић, Драганов отац
• "Повратак отписаних" (1976) (ТВ Серија) као Стева и Прлетов отац
• Салаш у Малом Риту (1976) као Дамњан
• Вагон Ли (1976) као Први путник
• Влајкова тајна (1976) (ТВ)
• Звездана прашина (1976) (ТВ) као кум
• Бориско и Наталија (1975) (ТВ)
• "Грлом у јагоде" (1975) (ТВ Серија) као Сретен, Банетов отац
• Кичма (1975) као човек из кафане
• Павле Павловић (1975)
• "Салаш у Малом Риту" (1975) (ТВ Серија) као Дамњан
• Тестамент (1975)
• Зимовање у Јакобсфелду (1975) као Дамјан
• Оглас (1974) (ТВ) као Павловић
• Пред зору (1974)
• Бомбардовање Њу Хејвна (1973) (ТВ)
• Београд или трамвај а на предња врата (1973) (ТВ)
• "Димитрије Туцовић" (1973) (ТВ Серија) као Драгиша Лапчевић
• Кужиш стари мој (1973) (ТВ Серија) као Пекар
• "Наше приредбе" (1973) (ТВ Серија)
• Пјегава дјевојка (1973)
• Полицајци (1973) (ТВ)
• Путник (1973) (ТВ) као Мали
• Ћелава певачица (1972) (ТВ)
• Дервиш и смрт (1972) (ТВ) као Везиров дефтердар
• Мајстор и Маргарита (1972) као Бобов, критичар
• "Образ уз образ" (1972) (мини ТВ Серија)
• Развојни пут Боре Шнајдера (1972) (ТВ) као Селимир
• "С ванглом у свет" (1971) (ТВ Серија)
• Без назива (1971) (ТВ)
• Бубашинтер (1971) као Живан Гасић
• "Цео живот за годину дана" (1971) (ТВ Серија)
• Чеп који не пропушта воду (1971) (ТВ) као Милиционер
• "Дипломци" (1971) (ТВ Серија) као Душан Бубулеја
• Халелуја (1971) (ТВ)
• "Операција 30 слова" (1971) (ТВ Серија)
• Улога моје породице у свјетској револуцији (1971) као Строги
• "Униформе" (1971) (мини ТВ Серија)
• Бурдус (1970) као редитељ
• Енглески онакав какав се говори (1970) (ТВ)
• Лилика (1970) као Поочим
• Природна граница (1970)
• Реквијем (1970)
• Како је лагао њеног мужа (1969) (ТВ)
• Пуцањ у главу (1969)
• "Рађање радног народа" (1969) (ТВ Серија) као Бангеја Кукуљевић, ратни војни инвалид
• "Самци 2" (1969) (ТВ Серија)
• Вране (1969)
• Зазидани (1969) као стражар
• У раскораку (1968) као поштар
• Бекство (1968) (ТВ)
• Делије (1968) као Гвозден
• "Горски цар" (1968) (ТВ Серија)
• Има љубави, нема љубави (1968)
• "Код Лондона" (1968) (ТВ Серија)
• Љубитељ голубова (1968) (ТВ)
• Сајам на свој начин (1968) (ТВ)
• Сезона пољубаца (1968) (ТВ)
• Боксери иду у рај (1967) као Професор
• Јутро (1967) као војник
• "Круг двојком" (1967) (мини ТВ Серија)
• Ове жене после рата (1967) (ТВ)
• Стара кока, добра јуха (1967) (ТВ)
• Рој (1966) као Никола
• "Волите се људи" (1966) (ТВ Серија)
• Време љубави (1966) као Ратко
• Човек није тица (1965)
• Човек из храстове шуме (1964) као Стеван
• Издајник (1964)

Данило Бата Стојковић је глумио у готово свим најпознатијим југословенским филмовима и биће упамћен као један од најбољих глумаца са простора Балкана.

[уреди] Литература

• Глигоријевић, Мило (Ур.). Данило Бата Стојковић. (Музеј позоришне уметности Србије: Београд, 1995.).

[уреди] Спољашње везе

• Данило Бата Стојковић на ИМДБ
• Филмографија Данила Бате Стојковића
• Информација о његовом гробу