Бранко Лазаревић
Из пројекта Википедија
Бранко Лазаревић (1883-1963) био је истакнути припадник српске грађанске елите и угледан књижевник и дипломата. Политичке расправе и огледи учинили су га једним од бољих српских политичких мислилаца прве половине XX века.
Послератна власт га уклања са јавне сцене. Своје необјављене политичке расправе, дневнике, солилоквије, есеје и размишљања, Лазаревић пише у наметнутој изолацији, све док није био искључен из Савеза књижевника и док није допао затвора (1948-1951). Његова филозофија историје, била је заснована на анализи глобалних историјских кретања.
Изгубљена оставштина Бранка Лазаревића нађена је случајно. 2004. године у Херцег Новом.
Садржај |
[уреди] Научни рад
Његове политичке расправе имају широк културно-историјски и антрополошки значај, пре свега за разумевање општег друштвеног контекста прве половине XX века, а потом и за схватање идентитета и менталитета Југословена. Своје предратне политичке расправе писао је узгредно и професионално, као угледан краљевски дипломата и елитни интелектуалац.
У 1945. години написао је све три велике политичке расправе, које су остале необјављене у рукописима: програмски есеј Исток-Запад и Југославија, социјално-антрополошки оглед Пучина је стока једна грдна и опсежни трактат Рат, револуција, демократија и уметност.
„Рат, револуција, демократија и уметност" је обухватна грађанска критика комунистичке праксе и леве тоталитарне идеологије модернога доба. Лазаревић је 1945. године написао и социјално-психолошку расправу о карактеру, кретању и мотивима маса, које свагда започињу и носе револуцију. Међу херцег-новским рукописима, у оставштини Бранка Лазаревића нађен је и његов обимни „Дневник једнога никога" писан од 1943. до 1947. који обухвата последње дане немачке окупације и прве године комунистичке власти у Београду. Лазаревићев Дневник једнога никога био је скривен и непознат пуних шездесет година.
[уреди] Критика
„Према политичким расправама, нађеним у оставштини, види се да је Лазаревић био искрен српски родољуб и да није био шовиниста. Сваки национализам му је био једнако стран, као и сваки простачки популизам. Сметале су му четничке каме и кокарде. Клонио се клерикализма, националне реторике, декоративне симболике и вашарског србовања. Светосавље је примао као облик византијског комонвелта и српски пут ка просвећености; манастири су за њега били школе писмености, градитељства и живописа. Као ретки балкански државници, ценио је хладну памет и критички ум. …Његов либерализам, као и његов демократизам, није био безграничан... У критици поданичког менталитета гомиле највише су му сметали себичност, гупост, дволичност, бахатост, примитивизам, затуцаност, покорност, потуљеност..." (Предраг Палавестра).
[уреди] Цитати
- „Створити грађанина: то је основни услов за здраву државу. Само грађанин може да схвати величину, снагу и вредност и корист државе. Грађанин не значи само план једне народне заједнице. Грађанин значи план опште људске заједнице. Прави и велики грађанин, то је грађанин Масариковских схватања. То је човек оспособљен да буде члан опште људске заједнице. Он чини врх пирамиде."
- „Демократија је динамична, тиранија статична", док је револуција „апокалипса страха"
- „Идеје немају граница. Велике мисли путују без путних исправа и без полицијских и царинских прегледа."
- „Кад слобода ућути, ућути и велика уметност. Уметност је биљка слободе"."3а уметност је најпогоднији систем пуне демократије са пуном слободом за елиту".
- „Када се каже уметност, каже се слобода."
- „Основна је слобода: грађанска, верска, политичка, научна, уметничка, једном речи - лична."
- „Нема, нема и сто пута нема никакве друге уметности него само, искључиво и неопозиво, слободне уметности."
- „Страх је највећи покретач масе"
- „Земље слободе увек налазе излазак из сваке ситуације. Оне се прилагођавају односима који се појаве и решавају их на плану могућности."
- „Ратови и револуције новијега доба пореметили су односе у свету и децивилизовали човека, чак и грађанску елиту. Комунизам и либерализам читаво човечанство претварају у гомилу, враћају у примитивизам и бацају у један нови варваризам. Европске масе се враћају гомилама. Европљанин је постао човек гомиле."
[уреди] Литература
- Предраг Палавестра : Новопронађена заоставштина Бранка Лазаревића (НИН, 4.8.2005), интернет страна
