Национализам
Из пројекта Википедија
Национализам је појава са почетка XIX вијека која је довела до стварања нација. Прије национализма људи су се разликовали само религији, а од почетка новог вијека (XVI вијек) до Наполеонових ратова долази до формирања јединствених језика, и традиције се међусобно мјешају стварајући веће групе људи исте културе. Ово временом доводи до стварања нација, тј. великих група људи који говоре истим језиком, који су исте вјере и имају сличну традицију. До Берлинског конгреса 1878. године створене су све веће националне државе.
Национализам је довео до појаве националних држава (државе чију су границе дефинисане језичким или културолошким границама, а не освојеним територијама као што је то био случај раније). Овај феномен је довео до једног од највећих таласа промјене "карте" Европе. Међу новонасталим (националним) државама су Њемачка и Италија које су убрзо постале свјетске велесиле.
[уреди] Порекло речи или Етимологија
Национализам је сложен појам који обухвата различите нивое националне свести. У основи је то снажна национална свест која подразумева љубав према својој нацији, добро познавање националне историје и културе, истицање националних обележја, национални понос и страсно залагање за национални просперитет.
Развијени појам национализма подразумева политичку идеологију, систем вредности, представа, начела, ставова, предрасуда и стереотипа, чије језгро чини романтичарски култ национа и националне државе, око којег се испредају митови, легенде који се односе на идеализовани национални карактер и мистификовану националну историју.
Основна социјално-психолошка функција национализма је формирање и учвршћивање националног идентитета, као и буђење и јачање националне свести ради хомогенизације нације и учвршћивања националне државе.
Супротно екстремни случајеви нацинализма, у односу на позитивни или негативни сентимент, воде ка патриотизму или шовинизму.
[уреди] Патриотизам
Позитивни сентимент национализма обухвата различита позитивна осећања и систем повезаних ставова чији су објекат сопствена нација, језик, држава, историја и култура. Он подразумева развијену националну свест, оформљен национални идентитет, као и осећање привржености својој нацији, али без идеализације властите и потцењивања туђе нације.
Негативни сентимент укључује негативне емоције, уверења и ставове који настају као реакција на угрожавање националне слободе или на вређање националних осећања.
[уреди] Шовинизам
Нацио-шовинизам је појава међунационалне мржње. До шовинизма најчешће долази услед осећаја надмоћи или узвишености над осталим нацијама или осећаја угрожености од стране других нација.