Ветар
Из пројекта Википедија
Ветар је појава кретања ваздуха као последица различитих атмосферских притисака између две локације.
Садржај |
[уреди] Аналогне појаве у природи (физици)
Ветар се може упоредити са током воде (било као река, било као водопад), кретањем тела (нпр куглице) низ стрму раван или слободан пад, са струјом у металном проводнику... увек је у питању кретање као последица различитих потенцијала.
[уреди] Метеорологија
- Свака метеоролошка станица као један од основних параметара, поред температуре, влажности, броја сунчаних сати, мери и брзину ветра. Брзина ветра се изражава обично као колико километара на сат, али постоји начин да се брзина изражава у бофорима.
- »Чили фактор» је појава да је температура објективно много нижа ако дува ветар. Постоје таблице на основу којих се то израчунава. Заправо ради се о томе да у хладној атмосфери ако је човек добро обучен око њега се формира слој топлог ваздуха, као последица одавања топлоте самог тела, као изолатор. Ветар тај вазух одува, тако да брзо хлади организам.
- Познато је правило да ако човека у планини затекне мећава са јаким вертом, треба тражити заклон, максимално се утоплити и мировати док невреме не прође
[уреди] Економски аспекти
Ветар има значајне економске ефекте на друштво
[уреди] Позитивни
- Кретање коришћењем снаге ветра. Ова примена је актуелна од најстаријих дана и при томе се мисли на једрилице, једрењаке и слична пловила. До појаве пароброда то је био и једини могући начин кретања пловила на великим растојањима. Галије са веслачима су ипак имале ограничен домет.
- Покретањем различитих елиса и сличног што је снагу ветра претварало у кружно кретање које је даље покретало неки следећи извор енергије. Ту се пре свега мисли на ветрењаче које су служиле као млинови. Данас ветрењаче такође раде као генератори, тј. снагу ветра претварају у електричну енергију.
- Податак о интензитету ветра на некој локацији је битан за доношење привредних одлука. Нпр. овај податак је битан код изградње аеродрома, постављање сателитских антена (земаљске сателитске станице) и сл...
- У ваздухопловству познавање ветра се користи за максималан долет једрилица.
[уреди] Негативни
- Ветрови великих брзина (торнадо, ураган...) могу имати катастрофалне последице по човека и његову околину.
[уреди] Здравствени аспекти
[уреди] Позитивни
- У великим градовима ветрови су «чистачи» загађеног ваздуха, који настаје као последица аутомобилских издувних гасова али и као последица различитих сагоревања. Постоје градови у којима нема или је врло мало ветра тако да због повећаног смога се проглшава «смог аларм» те забрањује кретање путничким возилима нпр у центру града. То може да потраје данима. У такве градове спада Берлин.
[уреди] Негативни
Доказано је да ветар који траје дуго, данима и недељама изазива у већој или мањој мери нервно растројство. У долини реке Роне, у Француској је познат ветар који дува око три месеца годишње. Статистички је доказано да се број злочина у том периоду рапидно повећава. Чак се на суду као олакшавајућа околност узима да се злочин десио у доба године када дува тај ветар
[уреди] Веровања
У Србији постоји веровање да су неки «људи ветрењаци». То су вероватно, иначе нервно лабилне особе, које за време «док дува ветар» могу «долетети» и срушити вам оџак. Те особе су углавном повучене и ћутљиве и «треба их избегавати» и «не љутити»!
[уреди] Спорт и забава
- ветар се користи за различите спортске активности и забаву. Користе се «змајеви», падобрани већих површина којима се може управљати, једрилице (пловила), једрилице (за летење) и сл...
[уреди] Књижевност, филм...
Улога ветра у човековом животу је очигледно велика. Многи романи, филмови у свом наслову или садржају имају ветар као једну компонету. Да наведемо само неке «Прохујало са вихором», «Оркански висови»
[уреди] Ветрови и њихова имена
- Кошава – дува са Карпата – «чистач Београда»
- Северац – дува из панонске низије из Мађарске, сверена Војводина, хладан
- Југо – ветар који дува са мора на копно, доносећи кишу у Црној Гори
- Развигор - је пролећни ветар који «развија гору»
- Бура – јак ветар који дува са копна на мора – северна Далмација
- Монсун
- Ураган
- Торнадо
- Pasati
- Antipasati
- Fen
- Vardarac
