Владимир Велебит
Из пројекта Википедија
| Владимир Велебит | |
|---|---|
 Владимир-Влатко Велебит |
|
| рођен: | 19. август, 1907. Задар, Аустро-Угарска |
| преминуo: | 29. август, 2004. Загреб, Хрватска |
Владимир-Влатко Велебит је рођен 19. августа 1907. у богатој породици у Задру. Отац Велебита је био генерал у Аустроугарској војсци, а мајка позната тадашња тенисерка. Основну школу и гимназију је завршио у Загребу, где је и уписао правни факултет. Лета 1929. одлази на усавршавање у Паризу где је срео свог великог пријатеља др.Милана Иванковића. Након Париза, Велебит се враћа у Загреб и дипломира на правном факултету 1931 године.
Владимир Велебит отада, па све до почетка рата има своју адвокатсску канцеларију у Загребу. Радио је као адвокатски приправник широм земље: Загреб, Ниш, Лесковац и Битољ. Докторирао је право на загребачком универзитету 1933 године. Био је познат адвокат у Загребу. Његову интелигенцију је видео и Тито, па је Велебита примио у КПЈ 1940. У Загребу је радио као помоћник Јосипа Копинича, резидента Коминтерне у Загребу. Велебит је у Загребу био одређен да организује радио станицу, заједно са радио оператером.
После почетка народног устанка у земљи, Велебит је радио као илегални политички радник НОП-а у Загребу под конспиративним именом Др Владимир Петровић. Пошто је био цењени адвокат пре рата, није имао проблема у време окупације.
Тито га је примио у свој Врховни Штаб почетком 1942. као Начелника војносудског одељења при Врховном Штабу и поставио га за шефа војне мисије на Блиском Истоку.
Баш на један дан уочи отварања другог заседања АВНОЈ-а када је трајао полазак за Блиски Исток, смртно је страдао Иво Лола Рибар, члан Главног Штаба на Гацком Пољу. Са Влатком Велебитом је одлетео потпуковник Милоје Милојевић. После првих контакта са савезницима у Каиру, Велебит је упућен у Лондон за наставак преговора. Тамо је разговарао са познатим балканским преговарачима Фицројем Мак Лином и Вилијемом Дикином око признавања НОП-а. Велебит учествује и на преговоре између Тита и Черчила у Напуљу 12. августа 1944.
После рата је био један од кључних преговарача у тајној мисији у Вашингтону. Разговарао је чак и са председницима САД-а о њиховој помоћи Југославији. По повратку у земљу био је помоћник министра иностраних послова, а водио је преговоре са савезницима у вези Тршћанске кризе.
За време резолуције Информбироа, Стаљин га је осумњичио за "енглеског шпијуна". Велебит је припремио Титову посету западу као првог човека из Југославије из комунистичког истока Европе. Био је главни секретар европске економске комисије у Женеви. Био је познат као вешт дипломата у међународним круговима.
Као емисар "Кернеџијеве" фондације у израелско-палестинском сукобу одрадио је последњи дипломатски задатак. Био је амбасадор СФРЈ у Риму и Лондону.
Почетком рата у бившој Југославији био је изложен претњама националиста, па се из Енглеске преселио у Загреб. Написао је две књиге: "Сећења" (1983) и "Тајне и замке Другог светског рата" (2002)
Умро је 29 августа 2004. у загребачком клиничком центру Ребро. Сахрањен је 5. септембра 2004 на гробљу "Мирогоји" у Загребу.
Имао је чин генерал-мајора у резерви. Одликован: Орденом партизанске звезде са златним венцем и Ореденом заслуге за народ са златном звездом.
