Грашак
Из пројекта Википедија
Грашак (лат: Pisum sativum) је једногодишња биљка из породице махунарки, а као повртларска култура спада у зрнасте махунарке. Човек за храну није користио дивљи самоникли грашак, иако се најстарија налазишта грашка јавлјају у неолиту.Грашак је пронађен у старогрчким гробовима 6000 година пре Христа, а у јужној Русији у 5000 година старим археолошким слојевима. У Европу је грашак стигао почетком средњег века у време великих сеоба народа. Европљани су у 17. веку радо припремали своја јела од грашка. Грашак се данас узгаја у целом свету, а највише у Русији, Кини, Индији и САД, што говори да грашак добро успева у крајевима с прохладном и влажном климом.То је биљка која је јако економична будући да даје релативно високе приносе, а може се једноставно конзервирати и управо зато може да се користи током целе године.
[уреди] Енергетска вредност
С обзиром да спада у махунарке, грашак је поврће са најбогатијом хранљивом вредношћу.У 100 грама садржи 81 кцал/339 кЈ. Богат је извор угљених хидрата (14,46%) и влакана облика галактана, глукорозне киселине, фруктозе и других спојева.Висок садржај протеина (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе бактерије (Bacterium radicicola) које вежу кисеоник из ваздуха и претварају га у вредне аминокиселине, а потом у протеине.Уѕ протеине и угљене хидрате,треба поменути масти и лецитин, који су прилично важни за нервни систем.
За време клијања грашка развијају се витамини Ц и Е, који који је одличан извор витамина Ц (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. Витамин Е долази у малој количини, али је постојан током кувања. Витамина А има у траговима.Грашак је и одличан извор тиамина-Б1 у сувим плодовимам, а добар извор рибофлавина-Б2, ниацина-Б3, који има улогу у метаболизму угљених хидрата, протеина и масти.
