Долина Аосте

Из пројекта Википедија

Застава Долине Аосте

Општи подаци
Главни град:	Аоста
Подела:	1 провинција
Површина:	3.263 km²
Становништво:	123.978 (2006.)
Густина становништва:	38 стан./km²
Положај

Долина Аосте је планинска регија у северозападној Италији. Граничи се са Француском на западу, Швајцарском на северу и регијом Пијемонт на југу и истоку. Заузима површину од 3.263 км² и има по процени из 2006. 123.978 становника. Најмања је регија у Италији и са најмање становништва. Главни град је Аоста. У појединим насељима се говори француски језик. Регија има посебан аутономни статус у Италији. Вековима је имала стратешки значај због прелаза према Швајцарској и Француској.

[уреди] Географија

Долина Аосте је алпска долина, чији планински обронци иду према великим врховима Мон Блан и Матерхорн. Прелаз Велики Сан Бернард је прелаз према Швајцарској, а прелаз Мали Сан Барнард је прелаз према Француској.

[уреди] Историја

Прво становници долине Аосте су били Келти и Лигурци. Рим је освојио подручје око 25. пне. и основао је Аосту, да би осигурао стратешке планинске прелазе, које су осигурали са мостовима и цестама. Након римске власти долина је сачувала традицију аутономије, посебно због сезонске изолације. Након пада Западнога римскога царства Бургунђани и Остроготи су држали подручје, али то је била лабава власт. Најпре су владали Бургундски краљеви од 443. до 523., када су Остроготи освојили подручје. Византија осваја подручје 550. Након кратке власти Аоста долази 569. под Лангобарде, а 575. под Франке. Након поделе Франачке међу наследницима Карла Великога долази 879. под власт Босе од Провансе. тј. део краљевине доње Бургундије, која је постала део Краљевине Арл. Оснивач Савојске династије Умберто Бјанкамано је 1031.-1032. добио титулу гроф Аосте од цара Конрада II. Свети Анселмо од Кантерберија је рођен у Аости 1033. или 1034. Регија је била подељена јако утврђеним замковима. Томас I Савојски је 1191. Аости дао повељу, којом јој фарантује аутономију. Та аутономна права Аоста је одржала све до 1770., када је јаче везана за Пијемонт. У 13. веку цар Фридрих II је грофовију Аоста прогласио војводством Аоста. Подручје је остало Савојска земља, са изузетком француске окупације од 1539.-1563. Уа време средњога века подручје је било изразито феудално са много замкова. У 12. и 13. веку успостављене су и немаче Валзер заједнице.

Аоста

Током Наполеонове ере подручје је било под француском влашћу и поново су се појављивали захтеви за аутономијом. За време Мусолинија одвијао се процес насилне италијанизације, укључујући и трансфер становништва становника Аосте у Пијемонт и Италијана у Аосту. Аоста је 1948. добила аутономију.

[уреди] Економија

Аоста је остала пољопривредно подручје до изградње брана са хидроелектанама, којима је стварана електрична енергија. Након тога у подручју су се појавили погони металне индустрије. Данас је ту велики центар за зимске спортове, а најчувенији је Курмајер. Данас је Аоста поред Великог и Малога Сан Бернарда повезана и са Шамонијем у Француској тунелом кроз Мон Блан.

[уреди] Демографија

Италијански и француски су службени језици, али италијански се најшире говори. Једном давно арпитански језик је био најшире кориштен и то не само у долини Аосте, него и у Савоју, Бреси и Лиону, као и у Јури. Регионални дијалект арпитанскога се назива валдотен. Највише говорника тога угроженога арпитанскога језика налази се у долини Аосте. Становници малога града Грасонеја говоре немачки.