Епархија будимска
Из пројекта Википедија
Епархија будимска је црквена област у саставу Српске православне цркве. Седиште епархије је у Сентандреји, Мађарска. Надлежни владика је његово преосвештенство епископ бидумски господин Лукијан (Пантелић).
[уреди] Историјат епархије
Не зна се поуздано када је основана будимска епархија, претпоставља се да је то било 40-их година 17. века. На то подручје досељавало се српско православно становништво из крајева под управом Турске. Тако је већ 1511. сазидана црква у Коморану, а 1585. манастир Грабовац.
После Велике сеобе Срба 1690. године око 37 хиљада српских породица нашло се на територији Угарске од тога око 8 хиљада породица у Сентандреји. По одобрењу цара Леополда I 4. марта 1695. митрополит Јефтимије Поповић потврђен је у звању будимског епископа. Пуна титула гласила је „епископ будимски, пештански, сентандрејски, стонобеоградски, сечујски, сигетски, мухачопољски“. То је почетак процвата будимске епархије.
Током 18. века изграђен је велики број храмова у овој епархији, углавном у барокном стилу. У Сентандреји је крајем 19. века било свега 617 православних житеља, а 1924. само 231 се изјаснило као Срби. Због смањења броја православних верника епархија је била принуђена да неке храмове уступи римокатоличкој цркви, тако да је за неколико деценија изгубила 16 храмова из 18. века.
Будимска епархија обухвата парохије у Мађарској и две у Чешкој. Према подацима из 2002. епархија има два архијерејска намесништва са 39 парохија и 11 свештеника и један манастир, Грабовац. После Другог светског рата епархија није имала устоличеног епископа него се њом углавном администрирало из Београда, све док 1988. није за епископа постављен владика Данило Крстић. Библиотека будимске епархије у Сентандреји има преко 9400 књига.[1]
Епископи будимске епархије до сада били су: (непотпун списак)
- Севастијан (†1662.)
- Симеон (око 166?)
- Виктор (166?-1668 и 1680-16??)
- Кирил (1668-1680)
- Јефтимије Поповић (1695-?)
- Викентије Поповић (1700-1713)
- Василије Димитријевић (1728-1748)
- Дионисије Новаковић (1749-1767)
- Арсеније Радивојевић (1770-1774)
- Софроније Кириловић (1774-1781)
- Стефан Стратимировић (1786-1790)
- Дионисије Поповић (1791-1828)
- Стефан Станковић (18??-1837)
- Платон Атанацковић (1839-1851)
- Арсеније Стојковић (18??-1892; *1804)
- Лукијан Богдановић (1897-1908)
- Георгије Зубковић (1913-1951)
- 1951-1988 само администратори епархије
- др Данило Крстић (1988-2002), пре тога администратор епархије 1984-1988
- Лукијан Пантелић (2002 - сада)
Епископ Лукијан такође администрира и темишварском епархијом.
[уреди] Литература
- Динко Давидов: "Споменици Будимске епархије", 435 страна, Београд 1990. ISBN 86-07-00480-8
[уреди] Спољашње везе
- Пројекат Растко Будимпешта - Сентандреја
- Динко Давидов: Духовни живот Срба у Подунављу
- Сентандреја кроз векове („Православље“, бр. 924, 15. септембар 2005.)
- Српска црквена општина у Прагу („Православље“, бр. 935, 1. март 2006.)
| Српска православна црква |
| Српска православна црква | Устројство | Патријарх | Свети архијерејски синод | Архијереји СПЦ |
| Историја | Манастири | Светитељи | Црквени календар |
| Епархије и митрополије СПЦ |
| Митрополије: Митрополија загребачко-љубљанска • Митрополија црногорско-приморска • Митрополија средњезападноамеричка • Митрополија дабробосанска |
| Епархије: Епархија шабачка • Епархија нишка • Епархија зворничко-тузланска • Епархија сремска • Епархија бањалучка • Епархија будимска • Епархија канадска • Епархија банатска • Епархија источноамеричка • Епархија жичка • Епархија бачка • Епархија британско-скандинавска • Епархија рашко-призренска • Епархија бихаћко-петровачка • Епархија осечко-пољска и барањска • Епархија средњоевропска • Епархија западноевропска • Епархија тимочка • Епархија врањска • Епархија шумадијска • Епархија славонска • Епархија браничевска • Епархија милешевска • Епархија далматинска • Епархија будимљанско-никшићка • Епархија захумско-херцеговачка • Епархија ваљевска • Епархија горњокарловачка • Епархија западноамеричка • Епархија аустралијско-новозеландска |
