Жозеф Бонапарта
Из пројекта Википедија
Жозеф Бонапарта или Жозеф Наполеон Бонапарта (7. јануар 1768. -28. јул 1844. ), краљ Напуља и краљ Шпаније био је Наполеонов старији брат. Наполеон га је прогласио краљем Напуља (1806. -1808. ), а краљем Шпаније од 6. јула 1808. Био је номинално краљ Шпаније до 11. децембра 1813., али фактички се вратио у Француску 13. јуна 1812.
Жозеф Бонапарта је рођен као Ђузепе Наполеон Бонапарта. Био је адвокат, политичар и дипломата. За време директорија био је члан савета 500 и био је француски амбасадор у Риму 1797. 1800 је представник релублике у САД. У граду Линевилу (Lunéville) 2. фебруара 1801 потписао је мир између Француске (за Наполеона) и Аустрије. Дворац Виландри је француска револуционарна власт одузела ранијим власницима, а Наполеон је дворац дао Жозефу. Жозеф је 1806. преузео најпре војну команду над Напуљском краљевином, а мало касније постао је краљ Напуља.
Жоашен Мира је 1808. постао краљ Напуља, а Жозеф је постао 1808. краљ Шпаније. Током владања Шпанијом укинуо је шпанску инквизицију, делом и зато што је Наполеон био у свађи са папом. Покушао је да постане популаран у Шпанији, али је то било безуспешно. Великим делом због страног порекла и подршке, а и због чланства у масонима. Осим тога веома мало је учио шпански. Говорио је јако лоше шпански. Током његове власти Венецуела је 1810. прогласила независност. Венецуела је била прва држава која је прогласила независност од Шпаније. Током рата за независност Шпаније (1807.-1814.) номинално је командовао француском војском у Шпанији, а заправо су команданти консултовали о свему Наполеона. Стално је био угрожен претњама атентата.
Абдицирао је после битке код Виторије 1813. и вратио се у Француску. Године 1814 заповеда одбраном Париза. После битке код Ватерлоа склања се у Америку. Наполеонове присталице су га сматрале законитим наследником после смрти Наполеонова сина Наполеона II Бонапарте 1832. Он сам није одлучно полагао право на царство. 1841 преселио се у Италију. Умро је у Фиренци 1844.
