Кемал Монтено

Из пројекта Википедија

Кемал Монтено је најпознатији босанскохерцеговачки кантаутор и највећи шансоњер, те један од најбољих кантаутора на подручју бивше Југославије.

Рођен је 17.09. 1948 у Сарајеву, гдје у другој половици 1960-их година почиње и своју веома богату и успјешну каријеру, и то наступом на фестивалу "Ваш шлагер сезоне" 1967. године. Од тада је миљеник фестивалске публике у Сарајеву, гдје редовно односи прве награде као извођач, аутор музике и аутор текста. За "Шлагер сезоне" настале су неке од његових најљепших шансона, а крајем 1970-их овдје су изведене и његове најљепше пјесме Граду и Домовини, својеврсне химне "Сарајево љубави моја" (1976) и "Земљо моја" (1977).

Монтена одликује посебан лирски, романтичарски музички израз, у којем су на јединствен начин обједињени мотиви босанске севдалинке са медитеранским шармом талијанске канцоне. Његови су текстови искрена исповјед пјесника који је окусио живот и љубавну бол, те их на својствен начин претапа у питку пјесму јасног и једноставног израза. Иако се главни, љубавни мотив појављује још од Монтенове прве композиције, Монтено се ипак никад не понавља у својим шансона, него исти мотив спретно варира на хиљаду различитих начина. Утопљене у хармонични костим мелодије, која не робује туробној балканској традицији, него се окреће распјеваном Медитерану и још више, покаткад сјетној, талијанској канцони, напосе оној са Фестивала Сан Ремо, Кемал Монтено ствара јединствен музички израз, којему нема премца на територији цијеле бивше Југославије. Његове су пјесме химна вјечитој љубави, чак и онда кад стихови говоре да је свему крај.

У току своје више но богате музичке каријере кантаутора, Монтено је створио не само властити музички потпис на домаћој забавномузичкој сцени, него је својим пјесмама знао допринијети и успјеху својих колега пјевача-пријатеља. У тој музичкој сурадњи са тако звучним домаћим именима као што су Арсен Дедић, Здравко Чолић, Оливер Драгојевић, Тереза Кесовија, Габи Новак, Махир Палош, Неда Украден, Исмета Крвавац, Дражен Жерић и други, Монтено није гледао властиту корист, него својеврстан начин дружења са својом рајом и пријатељима, својствен једном скромном и племенитом човјеку као што је Монтено.

Кемо, како га популарно зову његови пријатељи, током 1990-их са истим је колегама извођачима остварио и низ великих дуета, а поред горе наведених за микрофоном су му се придружили и: Раде Шербеџија, Борис Новковић, Фуад Бацковић Деен, Данијела, Маја Оџаклиевска и други. Кемал Монтено тренутно живи на релацији између Сарајева и Загреба, а његов је музички пут данас испуњен бројним наступима на домаћим фестивалима и богатом концертном активношћу по готово свим земљама бивше Југославије.

[уреди] Фестивали

Своју музичку каријеру Кемал Монтено почиње у другој половици 1960-их година наступима на престижним домаћим фестивалима забавне музике. Велике успјехе биљежи на првим фестивалима "Ваш шлагер сезоне" у Сарајеву, гдје постаје миљеник публике свога родног града и својевсрни заштитни знак Фестивала. Први наступ био је још са пјесмом "Лидија" 1967., која је освојила прву награду, а услиједиле су антологијске пјесме као: "Свирај ми о њој" (ВШС 1971.), "Лаж" (ВШС 1972), "Спавај, цвијете мој" (ВШС 1973, коју је отпјевао Махир Палош), "Љубавна бол" (ВШС 1977), а својеврсну химну Сарајеву, пјесму "Сарајево љубави моја" пјева на 10. јубиларном Шлагеру Сезоне 1976. Велике успјехе Монтено је имао и са низом далматинских шансона изведеним на "Сплитском фестивалу". Између 1976. и 2005.

Монтено ниже читав ђердан питких шансона, у којима је до изражаја посебно дошла Монтенова склоност за талијанску канцону и ведру медитеранску кантолину. Пјесме попут "Хиљаде бијелих марама" (1976.), "Цвите били из ђардина" (1977.), "Сунце дјетињства" (1978.), "Путовања" (1978.), "Адријана" (1979.), "Звоно дјетињства"(1980.), "Причају старе ноне"(1981.), "Добра вечер, узорита" (1983.), "Продужи лађо" (1984.), "Заборави" (1995., "Кад ја не могу" (1997., "У мени имаш дом" (2002. и "Да је моја мандолина знала" (2005. не само да су потврда тих Монтенових музичких склоности, него и својевсртан доказ стилске опредијељености Кемала Монтена као аутора и интерпретатора ка овој страни забавномузичке обале код нас. Радо виђен гост Монтено је био и на "Опатијском фестивалу", те на "Загребфесту", посебице у другој половини 1970-их година, а традицију наступања на фестивалима Монтено наставља и у другој половини 1990-их година, кад се појављује на "Радијском фестивалу" и "Фестивалу далматинске шансоне" у Шибенику.

Фестивали хронолошки:

1983 - Сплит 83
1984 - Сплит 84
2002 - Хрватски Радијски Фестивал 2002
2003 - Хрватски Радијски Фестивал 2003
2003 - Све наше године 3
2004 - Хрватски Радијски Фестивал 2004
2004 - Најљепше љубавне пјесме
2005 - Хрватски Радијски Фестивал 2005
2005 - Хрватски Радијски Фестивал 2005 - 24 најбоља
2005 - Сплит 2005
2005 - Тулум за душу

[уреди] Успјеси

Уз бројне фестивалске наступе Кемал Монтено може се похвалити и читавим низом вјечних хитова, који су објављени на његовим албумима током богате каријере, а велики дио њих и данас је једнако тако актуелан, као и у тренутку првог објављивања. Поред горе споменутих фестивалских успјешница овдје треба издвојити и остале велике Монтенове хитове, који се и данас слушају са истом пажњом као и прије.