Крсташке државе

Из пројекта Википедија

	Крсташки походи
Узроци похода Битка код Манцикерта (Кобна 1071.) Алексије Комнин † Петар Пустињак Папа Урбан II † Сабор у Клермону Просјачки крсташки поход 1095. I поход 1096. - 1099. Готфрид Бујонски Рајмунд Тулушки Боемунд Тарентски Алексије I Комнин Ослобођење Јерусалима (1099.) Пад грофофије Едесе 1144. II поход 1147. - 1149. Папа Евгеније II Конрад III Луј VII Саладин · Пад Јерусалима (1087.) III поход 1189. - 1192. Папа Гргур VIII Фридрих Барбароса Филип Август Хенри II † Ричард I IV поход 1202. - 1204. Папа Иноћентије III Бонифације Монфератски Балдуин Фландријски Енрико Дандоло Жофроа де Вилерден Пад Цариграда (1204.) Дечији поход 1212. Стефан од Клоа V поход 1217. - 1221. Андрија II Арпад VI поход 1228. - 1229. Фридрих II Хоенштауфен VII поход 1248. - 1254. Луј IX Свети VIII поход 1270. Луј IX Свети Карло I Анжујски IX поход 1271. Едвард I Плантагенет Пад Акре 1291. Крсташки редови Храмовници † Јовановци Крсташке државе Јерусалимска краљевина (1099. - 1291.) Грофовија Едеса (1098. - 1150.) Кнежевина Антиохија (1098. - 1268.) Грофовија Триполи (1104. - 1288.) Латинско царство (1204. - 1261.)
	Категорија:Крсташки ратови

Крсташке државе су биле бројне феудалне државе, које су створили крсташи у Малој Aзији и Светој Земљи (историјској Палестини). Те крсташке државе су поново окупиране од стране исламских држава.

Садржај

1 На Блиском Истоку
2 Кипар
3 У Грчкој
- 3.1 Витезови хоспиталци (Јовановци)

[уреди] На Блиском Истоку

Крсташке државе око 1100.

Прве четири крсташке државе формиране су одмах након Првог крсташког рата:

Грофовија Едеса 'прва крсташка држава створена 1098. и трајала је до 1150.
Кнежевина Антиохија (1098.-1268.)
Грофовија Триполи (1104.-1288.)
Краљевство Јерусалим , трајало је до 1291, када је пала Акра.

Краљевство Јерусалим је имало четири вазалне територије:

- Кнежевина Галилеја
- Грофовија Јафа и Аскалон
- Вазална држава Трансјордан
- Вазална држава Сидон

Јерменско краљевство Киликија потиче пре крсташких ратова, али папа Иноћентије III Киликији додељује статус краљевства. Касније је била под династијом Лузињан.

[уреди] Кипар

Током трећег крсташког рата формирана је Краљевина Кипар. Ричард Лавље Срце је освојио Кипар док је био на путу према Светој земљи. Острво је постало краљевина и предано је Гију Лузињану 1192. Трајало је до 1489., када га задња краљица продаје Венецији.

[уреди] У Грчкој

Никејско царство,Латински поседи,Епирска деспотовина и Трапезунтско царство(Вероватне границе)

Током четвртог крсташког рата Византија је освојена и подељена на четири крсташке државе:

Латинско царство у Цариграду
Солунска краљевина
Ахајска кнежевина
Атинско војводство

док су на преосталим територијама створене византијске државе:

Венеција је формирала војводство Наксос или војводство Архипелаг

[уреди] Витезови хоспиталци (Јовановци)

Војни ред витезова хоспиталаца или Ред Светог Јована успоставили су крсташку државу на

Родосу од 1310., све до 1522., када су пред Турцима побегли на Малту.

острво Кастелорико у Додеканезима заузели су витезови хоспиталци 1309., али Турци су заузели 1440., од 1450. је у поседу краљевине Напуљ, а од 1635 је под Венецијом. Од 1686 је поново турски и коначно грчки од 1821.
Смирна (1344.-1402.)
Анталија 1361.-1373.
Бодрум 1412-1414.
Коринт 1397.-1404.
Икарија, Кос

Добављено из "http://sr.wikipedia.org../../../%D0%BA/%D1%80/%D1%81/%D0%9A%D1%80%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B5_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5.html"

Категорије страница: Крсташки ратови · Историја Византије