Икарија

Из пројекта Википедија

Координате: 37° 35' С.г.ш., 26° 10' И.г.д.

Икарија (гр: Ικαρία), локално Никарија, а првобитно име Долихи (гр: Δολίχη), је грчко острво у источним Егејима , а налази се 19 km од познатог грчког острва Самос. Заједно са Самосом, ово острво представља сјеверну завршницу острвске групе Јужни Споради и Икаријског мора. Море и острво су добили назив по познатој легенди о Икарусу.

Координате:37°35' Сгш, 26°10' Игд;

Политички, Икарија припада префектури Самос, има око 7400 становника и обухвата површину од отприлике 255 km².

Планински ланац који се преко острва простире у правцу исток-запад назива се Атерас (Atheras) и у свом југоисточном дијелу достиже висину од 1033 m. Овај ланац дијели острво на сјеверну, плоднију и многоструко шумом обраслу половину и јужну, стјеновиту и неприступачну половину.

У локалном језику острво се често означава и именом Никарија (Nikaria), (што потиче од гр: Νησί Ικαρία, "Острво Икарија").

[уреди] Насеља и знаменитости

Данашње главно мјесто и сједиште управе острва је један лучки град Ајос Кирикос (гр: Άγιος Κήρυκος). Нешто источније од њега, близу мјеста Терма (гр: Θέρμα), још увијек чак из античког времена кључају врући термални извори, чија 50° врућа вода садржи сумпор, радијум и радон. Близу извора се могу такође видјети рушевине старог античког града Драканоса

Авионом се на мали острвски аеродром може доспјети из Атине, Солуна и са острва Самос. Аеродром лежи скроз на сјевероисточном крају острва, удаљен од Ајос Кирикоса пуних 12 km.

Евдилос (гр: Εύδηλος) је друго по величини мјесто острва, положено на сјеверној обали, а притом је и лучки град. Овај градић је имао улогу главног града острва, али му је Ајос Кирикос преузео. Из обе луке испловљавају морске везе у смјеру Истока, према Самосу Карловази, и у смијеру Запада преко Миконоса и Пароса за Пиреје. Од посебног туристичког значаја за острво су рибарска села Арменистис (гр: Αρμενιστής) и Јалискари (гр: Γιαλισσκάρι )која су удаљена од Евидлоса 10 km у смијеру Запад. Између ова два села се налази највећа пјешчана плажа острва, а ту су и мјеста за камповање.

Међутим, најхаризматичније мјесто острва, Христос Рахес, тзв. "Хора", лежи скривено у брдима. У античко вријеме мјесто се звало Хистои (Histoi). Мјесто је било и уточиште познатом Микису Теодоркису за вријеме грађанског рата 1947.године.

Село - најчешће звано "Рахес" - је међу домаћима и туристима познато по своме "помјереном биоритму": Трговине и таверне отварају се доста касније него обично, али се , према томе, и затварају доста касније, често тек послије три или четири послије поноћи. То је чисто домаћи феномен и не потиче ради туриста, који би у сваком случају требали обратити пажњу приликом излета, да је мјесто у посљеподневним сатима "као изумрло".

У заљеву "Наос" (гр: Νάος, гр. "Храм") налазе се остатци Артемидиног-храма. У овом прекрасном заљеву у море се улијева, такође и љети, један поток. До прије неколико година, мјесто је официјелно важило као камп, међутим данас се ово мјесто и цијела област налазе под заштитом. Али то не нарушава омиљеност мјеста као купалишта, а посебно не, од кад је отворена асфалтирана цеста којом се до ове источне обале може пристићи за кратко вријеме.

[уреди] Историја

[уреди] Старо доба

Историја Икарије почиње у 8. вијеку п.н.е., када су је населили становници Милета . У 5. вијеку п.н.е. градови Иное и Терма су били чланови Делског савеза. Око 2. вијека п.н.е. Икарија је припала Самосу.

[уреди] Митологија

На Икарији је Дедал покопао свога сина Икара, који се овдје утопио падом у море приликом бијега са Крит. Дедал и Икар су из затвора, Лавиринта Минотаура, успјели побјећи са крилима која су сами направили. У луци Ајоса Кирикоса стоји једна новија бронзана статуа, која осликава овај догађај.

Дионис, бог вина, је код Икарије играо легендарну утакмицу против пирата, а по легенди, веома је цијенио вино из Иное (гр: Οίνος, Вино). Првобитно име острва је било Долихе али је касније преименовану у Икар.

[уреди] Ново доба

Грб слободне Републике Икарије (1912).

У другом свјетском рату Икарија је била прво под итлијанском, а потом под њемачком опсадом. Због борбених радњи и репресије ово острво је доста пропатило, и кроз губитак становништва и кроз разарање привредних добара. Само у селу Каравостомос изгладњело је преко 100 људи. По завршетку другог свјетског рата одмах је усљедио грчки грађански рат између националиста и комуниста (1946.–1948.). Нова грчка власт коју су чинили грчки националисти користили су опустјело острво као логор за 13.000 комуниста. И данас становници икарије његују посебан однос према комунизму. Комунистичка партија Грчке (ККЕ) која је крајем 20. вијека остала као малена партија, ипак је на Икарији поставила неколико начелника појединих општина. (Стање: 2001.)] Због тога се ово острво у шали или чак провокативно назива Κόκκινο νησί (Кокино ниси) "Црвено острво" или гр: Κόκκινος Βράχος (Кокинос Врахос) "Црвена стијена".

[уреди] Привреда и туризам

Од почетка шездесетих година, грчка власт појачано улаже у изградњу инфраструктуре острва, тако да Икарија, иако касно, може још доста очекивати од туризма.

Али унаточ свему на Икарији још увијек није развијен туризам за велике масе. Недостатак интернационалног аеродрома, мањак "већих" знаменитости и још на многим мјестима према западноевропским стандардима лоша инфраструктура, спрјечавају овдје развој туризма. Тако да поред туризма, аграрни сектор још увијек представља једну од главних грана привреде.

[уреди] Општине

Општина	YPES код	Сједиште	Поштански број	Позивни број ((0)30-)
Ајос Кирикос	4601	Ајос Кирикос	833 00	22750-2
Евдилос	4603	Евдилос	833 02	22750-3
Фурни Корсеон	4608	Фурни Корсеон	833 01	22750-5
Рахес	4607	Христон Рахон	833 01	22750-4