Родос

Из пројекта Википедија

За остале употребе, погледајте Родос (вишезначна одредница).

Лука у Родосу

Родос, (гр: Ρόδος), је највеће од додеканешких осртва, и најисточније од великих грчких острва у Егејском мору. Острво се налази 18 километара западно од Турске, између грчког копна и острва Кипар. Површина острва је 1,4 хиљада km² Процењује се да Родос у 2004. има 130 000 становника, од којих између 100 000 и 150 000 живи стално у граду Родосу, главном економском и културном центру. Родос је главни град Дистрикта Додеканези и Провинције Родос, која такође обухвата и оближња острва Сyми, Тилос, Халки и Кастеллоризо.

Историјски гледајући, град је познат по Колосу са Родоса, једном од Седам светских чуда. Средњевековни град Родос је под заштитом Свјетске баштине.

[уреди] Географија

Острво Родос је у облику врха стреле, 79,7 km дуг и 38 km широк са укупном површином од 1398 km² и обалном дужином од 220 km. Град Родос се налази на најсевернијој тачки острва, укључујући место античке и данашње комерцијалне луке. Главни аеородром је Диагорас Међународни аеродром који се налази 14 km југозападно од града.

Флора и фауна су ближе повезане са Турскм флором и фауном него са Грчком. Унутрашњост острва је планинска и слабо насељена, прекривена шумом турског бора (Pinus brutia) и обилним животињским светом укључујући и родошког јелена. У средишту острва се налази долина Petaludes, или Долина лептирова, где се тиграсти лептирови скупљају током лета. У непосредној близини је и планина Attavyros, на којој је највиша тачка острва (1215 м). Док су обале камените, постоје обрадиви појаси где се узгаја лимун, винова лоза, поврће ...

Осим града Родос, вредне атракције су и села Фалираки, Линдос, Архангелос, Афандоу, Коскиноу, Ембона и Трианта. Економија целог острва је окренута туризму, главном извору прихода.