Лече

Из пројекта Википедија

Базилика Светог Крста у Лечеу

Амфитеатар у Лечеу

Базилика Светог Крста у Лечеу

Лече је главни град истоимене провинције који се налази у региону Апулија на југу Италије. Лече се назива Фиренца југа, због значајних барокних споменика. Подручје у коме је Лече назива се Саленто. Други значајан оближњи град је Отрант. Главни извоз града је такозвани Лечеов камен, који је био позната алатка у кипарству.

Садржај

1 Историја
2 За видети у граду
- 2.1 Цркве
- 2.2 Друге грађевине
3 Спољашње везе
4 Галерија

[уреди] Историја

Према легенди на томе месту постоа је града Сајбар у време Тројанског рата. Основало га је италијанско племе Месапи. Касније су га заузели Јаподи, а Римљани су га заузели у 3. веку пне. Тада је град имао име Лупиае. За време цара Хадријана, град је помакнут 3 километра североисточно и добио је име Литиум. Имао је театар, амфитеатар и био је повезан са Хадријановом луком (садашњи Сан Каталдо). После пада Западног римског царства, Лече је страдао у Готском рату. Остроготски краљ Тотила је опљачкао град. Византија је освојила град 549. и остао је у њеном саставу пет векова са повременим прекидима. Током тих пет векова град је понекад долазио у руке Сарацена, Ломбарда, Мађара и Славена. Након Норманских освајања у 11. веку Лече је задржало комерцијални значај. Наставило је да просперира и током Хоенштауфоваца и Анжујаца. Грофовија Лече је била део Сицилијанске краљевине од 1053. до 1463. Анектиран је 1463. директно круни. Од 15. века Лече постаје још значајније и постаје један од најзначајнијих градова јужне Италије, а од 1630. обогаћен је барокним споменицима. Главна опасност је претила од отоманске инвазије, па је за време краљa Карлa V изграђена нова линија зидова и замак. Куга је 1656. побила хиљаде становника града.

[уреди] За видети у граду

Леће је познат по барокним споменицима.

[уреди] Цркве

најзначајнија је Базилика Светог Крста. Њена градња је започела 1353., па је прекинута до 1549. Завршена је 1695. Црква има богато декорисану фасаду.
Црква Светог Николе је пример итало-норманске архитектуре. Основао ју је краљ Танкред од Сицилије 1180. Фасада је обновљена 1716. са многобројним додацима. Фреске су из 15.-17. века
Дуомо (катедрала) је једна од најзначајнијих у Италији. Оригинално је изграђена 1144, па поново 1230. Потпуно је обновљена 1659.-1670.
Целестински конвент (1549.-1695.) са барокним декорацијама Ђузепеа Цимбала

[уреди] Друге грађевине

Римски амфитеатар из 2. века. У своје време амфитеатар је могао примити 25.000 људи. Сада је напола укопан, јер су многе грађевине биле грађене преко њега
Ступ са кипом свеца заштитника града светог Лоренца. Бриндизи га је поклонио Лечеу, јер их је свети Лоренцо излечио од куге. Ступ је значајан јер је пре означавао крај Апијанског друма, главног друма из Рима према јужној Италији.
замак Карла V је грађен 1539.-1549.