Либански рат 1982.

Из пројекта Википедија

Либански рат 1982.

Јужни Либан

Време:	1982.
Локација:	Јужни Либан
Узрок рата:	Тероризам ПЛО-а
Резултат:	Повлачење ПЛО-а, Израелска окупација Јужног Либана (до 2000.)
Промене у територији:

Сукобљене стране

Израел

ПЛО, Амал, Сирија

Заповедници

Менахем Бегин
Ариел Шарон
Рафаел Еитан

Јасер Арафат

Јачина

76,000

37,000

Губици

670

9,800

{{{подаци}}}

Операција Мир за Галилеју је назив за акцију којом је Израел 6. јуна 1982. извршио инвазију на јужни Либанон како би из њега истерао ПЛО. Против Израелске војске борили су се ПЛО, Сирија и Амал. Либански рат 1982. такође се назива и Први либански рат (у односу на Либански рат 2006.).

[уреди] Позадина

Након почетка арапско-израелског рата 1948. око 110.000 палестинских избеглица побегло је у Либан, одакле је почео и оперирати ПЛО коју је Израел оптуживао да од тамо планира и врши терористичке нападе на његовом територију. 1976. либански хриршчански вође су позвали сиријску војску да помогне борити се у Либанону против палестинских милитаната за време грађанског рата. 11. марта 1978. неколико припадника Фатаха је из Либана преко мора упало на једну израелску плажу, отело аутобус пун цивила и усмерило га према Тел Авиву. Након пуцњаве погинуло је 35 људи на што је израелски министар Менахем Бегин наредио војсци да отера ПЛО из југа Либана. Израелска војска је упала у јужни део Либана, али је та војна операција прекинута у јуну 1978. на притисак САД-а. У Либан су дошле трупе УНФИЛ-а како би осигурале мир, но инциденти на граници са Израелом су се наставили. 6. јуна 1982. влада Израела дала је зелено светло за инвазију јужног Либана као одговор на покушај убиства њеног велепосланика Шлома Аргова у Великој Британији од Фатаха те због бомбардовања од ПЛО-а на северу Израела.

Осим ракетирања са стране палестинских група, Израел је тврдио да се ПЛО мора да отера из Либана одакле је могао планирати атентате. Још један разлог је била протутежа на могучи утицај и доминацију Сирије на либански грађански рат како би се успоставила стабилна либанска хришчанска влада која би имала боље везе са хебрејском државом. Бивши шеф израелске војне обавештајне службе је касније изјавио да је инвазија на Либанон била погрешка те да је претња ПЛО-а из те државе била незнатна.

[уреди] Операција

4. и 5. јуна 1982. израелски авиони бомбардовали су палестинске избјегличке логоре и остале мете у јужном Либану и Бејруту те се убиле 45 и раниле 150 људи. ПЛО је одговорио лансирањем ракета на север Израела, на што је 6. јуна Израелска војска, на чијем челу је био Ариел Шарон, започела операцију Мир за Галилеју и извела инвазију на јужни Либан.

Опсада Бејрута

Израелски циљ био је отерати ПЛО-ове милитанте 40 килметара на север Либана. Војни авиони су бомбардовали и онеспособили бејрутски аеродром а војници су за седам дана од почетка операције, стигли до Бејрута те почели опсаду града, бомбардујући га 10 недеља. Бејрут је био изолиран са земље, зрака и мора, без довода хране и воде. Као резултат, убијени су и припадници ПЛО-а и обични цивили. И градови Тир и Сидон су такође били тешко оштечени. Израелци су уз то оборили 86 сиријских авиона изнад Либана (макар су и Сирија и Израел избегвали директну борбу) те уништили већину ПВО направа и тенкова. Јасер Арафат, вођа ПЛО-а, је испрва говорио о борби до смрти, но касније је попримио компромисније ставове.

[уреди] Крај рата

23. августа 1982. хришћанин Башир Жемајил је изабран за председника Либана те је заговарао мир са јеврејском државом, али је погинуо у атентату месец дана касније. Како би се завршио конфликт, постигнут је договор да америчке, француске и италијанске мировне трупе пошаљу ПЛО-ове преживеле у околне арапске државе. Фаланге, хришћански милитанти, су, наводно заједно са Израелом, били одговорни за масакр код избјегличких логора Сабра и Шатила у западном Бејруту, узрокујући између 700 и 3.500 жртава. Израел пак тврди да је само држао логоре опкољене и послао хришћанске милитанте како би разоружали ПЛО, те да није знао што се догађа унутра. Уследиле су демонстрације у израелским градовима а као последица министар обране Ариел Шарон је дао оставку. 17. маја 1983. двије државе су потписале споразум који је завршио стање рата, уз уветовање повлачења израелских војника истодобно са сиријским. Но Сирија се противила таквом плану па је Либан повукао мировни споразум и остао у непријатељским односима са Израелом.

Стање у Либану након операције Мир за Галилеју

[уреди] Последице

У рату је према проценама погинуло више од 17.000 Арапа и око 675 израелских војника. Израел се 1985. повукао из већег дела јужног Либана али се задржао на крајњем југу, наводно како би успоставио „сигурносну зону“, териториј широк око 12 километара. Коначно се потпуно повукао тек 24. маја 2000., а од тада су израелски грађани изгубили илузију идеалних војних вођа. ПЛО је нестао и сместио се у Тунис, али се формирао Хезболах који је на југу државе наставио нападати израелске окупационе трупе. Либан је своју штету рата проценио на 2 милијарде долара.