Менахем Бегин

Из пројекта Википедија

Менахем Бегин (16. август, 1913. - 9. март, 1992.), је био терориста и добитник Нобелове награде за мир. Такође је био 6. премијер Израела од маја 1977. Учествовао је на преговорима у Кемп Дејвиду са египатским председником Мухамадом Анваром ал-Садатом, због чега су заједнички добили Нобелову награду за мир 1978.

Његов највећи допринос израелској држави је постизање првог мировног споразума са Египтом, и неутралисање египатске армије.

Бегин је рођен у Брест-Литовску, тада још увек делу царске Русије, који је био део Пољске од 1919. до 1939. а данас је део Белорусије и познат је под именом Брест. Од 1939. био је вођа ционистичке организације Бетар. Од 1940. до 1941. је био у затвору у СССР-у. 1941, након пуштања на слободу по Споразуму Сикорски-Мајски, је ступио у пољску (андерсову) армију, али је незваничко отпуштен из те армије заједно са многим другим јеврејским војницима.

Бегин се тада преселио у Британску Палестину, где је убрзо постао познат као жесток критичар главне струје ционизма, и присталица радикалнијег ревизионистичког ционизма. 1942. је ступио у Иргун (познат и као Ецел) и 1947. постао његов вођа. Био је одговоран за постављање бомбе у јерусалимски хотел Краљ Давид, који је у то време био британско административно и војно седиште, и тада је убијена 91 особа. 1948 је био у центру афере око пребацивања Иргуновог оружја у Израел, што се завршило потапањем брода Алталена у паљби коју је наредио премијер Давид Бен-Гурион.

Иргун је заједно са подземном групом Лехи, (познатом и под именом "Сурова банда"), широко осуђивало велики број Јевреја, посебно Бен-Гурион, као терористичке организације. Убрзо након формирања државе Израел су распуштани од стране израелске владе.

1948, Бегин је основао десничарску политичку партију, Херут, која је касније постала знатно већа партија, Ликуд. између 1948. и 1977, под Бегином, чинила је главну опозицију доминантној Израелској радничкој партији у Кнесету (израелски парламент).

1977, Бегин је постао 6. премијер Израела, и први који није био из радничке партије.

1979, Бегин је потписао Израелско-египатски мировни споразум са Анваром ал-Садатом. По том споразуму, Израел је предао Полуострво Синај Египту. Ово је значило и рушење свих израелских насеља у овој зони (укључујући град Јамит). Бегин се суочио са снажном унутрашњом опозицијом овом потезу, што је довело до поделе у његовом Ликуду.

1981, Бегин је наредио бомбардовање ирачког нуклеарног реактора Озирак/Тамуз. Убрзо потом, Бегин је истакао да "Ни по коју цену нећемо дозволити непријатељу да развије оружја за масовно уништење против народа Израела." Ова промена у израелској нуклеарној политици је данас позната као Бегинова доктрина.

1982. Бегинова влада је извршила инвазију на Либан, истичући потребу да се ПЛО одбаци изван ракетног домета израелске северне границе. Овим је започело израелско ангажовање у јужном Либану, које је трајало три године (уз ограничено израелско присуство у Либану настављено до 2000). Према репортеру Хаареца, Узију Бензиману, тадашњи министар одбране, Аријел Шарон је обмануо Бегина у вези са сврхом овог рата, и продужио га без дозволе. Шарон је зужио Хаарец и Бензимана 1991. и суђење је трајало 11 година, током којих је један од најзначајнијих тренутака било сведочење Бенија Бегина, менахемовог сина, у прилог одбране. Шарон је изгубио парницу. [1].

Бегин се пензионисао у августу 1983, дубоко разочаран и у депресији због рата, супругине смрти, и своје болести. Умро је у Јерусалиму 1992.

Фебруара 2005. Бегин је изабран за "највећег израелског вођу" са 32,8 % гласова.

[уреди] Цитати

Убрзо након што су Менахем Бегин и Ликуд победили на изборима 1977, као усмерење владине спољне политике је узета изјава: "Јеврејски народ има непобитно, вечито, историјско право на израелску земљу укључујући Западну Обалу и Појас Газе, наследство њихових предака," и залажемо се за изградњу руралних и урбаних ексклузивно јеврејских колонија на Западној Обали и у Појасу Газе.." (Iron Wall, p. 354-355)

Када је председник Реган послао Бегину писмо у коме осуђује напад на ирачки цивилни нуклеарни реактор у јуну 1981, Бегин је одговорио писмом у коме је писало "Милион и по деце је отровано Циклон гасом током Холокауста. Сада израелску децу треба да трује радиоактивност. Две године смо живели у сенци опасности која је вребала Израел од нуклеарног реактора у Ираку. Ово би био нови Холокауст. Он је спречен хероизмом наших пилота којима толико дугујемо.." (Iron Wall, p. 387)

Као оправдање за инвазију на Либан, 5. јун, 1982. он се обратио израелском кабинету: "Час одлуке је куцнуо. Ви знате шта сам ја учинио, и шта смо сви ми учинили да спречимо рат и уништења. Али наша судбина је да у Земљи Израела нема бегства од борбе у духу саможртвовања. Верујте ми, алтернатива борби је Треблинка, а ми смо одлучили да више неће бити Треблинки. Ово је тренутак у коме треба донети храбре одлуке. Криминалци, терористи и свет морају знати да јеврејски народ има право на самоодбрану, баш као и сваки други народ" (Iron Wall, p. 404-405).

"Подела Палестине је илегална. Она никада неће бити призната .... Јерусалим је био и заувек ће бити наша престоница. Ерец Израел ће поново бити успостављен за народ Израела. Цео. И заувек." Менахем Бегин, дан након што су Уједињене Нације гласале за поделу Палестине.

"Доста је ратова, доста је крвопролића, доста је претњи"

-Menachem Begin, Обраћање египатском народу, 11. новембар, 1977.

"Слободне жене и мушкарци свуда морају водити непрекидну битку да ове људске вредности постану опште признате и практиковане у реалности. Са жаљењем морамо признати да у разним деловима света ово још није случај. Без тих вредности и људских права, прави мир о коме сањамо је угрожен."

- Менахем Бегин, Говор поводом пријема Нобелове награде, 10. децембар, 1978.

[уреди] Књиге које је написао

Устанак (The Revolt) (ISBN 0840213700)
Беле ноћи: Прича затвореника у Русији (White nights: The story of a prisoner in Russia) (ISBN 0060102896)