Лопиталово правило
Из пројекта Википедија
У математичкој анализи, Лопиталово правило омогућава налажење извесних граничних вредности са „неодређеним облицима“ помоћу извода. Примена (или узастопна примена) Лопиталовог правила може претворити неодређене облике у одређене облике, омогућавајући лако рачунање лимеса. Правило је добило име по 17. вековном француском математичару Гијому де Лопиталу, који је објавио правило у својој књизи Analyse des infiniment petits pour l'intelligence des lignes courbes (дословно: Анализа бесконачно малог како би се разумеле криве) (1696.), што је прва књига о диференцијалној анализи.
Верује се да је правило дело Јохана Бернулија, пошто је Лопитал, који је био племић плаћао Бернулију 300 франака годишње, да га обавештава о открићима на пољу анализе, и да му помогне у решавању проблема. Међу овим проблемима је био лимес неодређених облика. Када је Лопитал објавио књигу, дао је заслуге Бернулију, и не желећи да преузме заслуге за било шта у књизи, рад је објавио анонимно. Бернули, који је био врло љубоморан, је тврдио да је он стваралац целокупног дела, и до скора се веровало да је тако. Па ипак, правило је названо по Лопиталу, који никад није ни тврдио да га је измислио.[1].
Садржај |
[уреди] Преглед
[уреди] Увод
У простим случајевима, Лопиталово правило гласи да за функције f(x) и g(x), ако или , тада:
где прим (') означава извод.
Међу осталим условима, да би ово правило важило, мора да постоји лимес . Остали услови су детаљније изложени доле, у формалном исказу.
[уреди] Формални исказ
Лопиталово правило се, у основном облику, односи на граничне вредности разломка када се и f и g ближе 0, или се и f и g ближе бесконачности. Лопиталово правило тврди да ту граничну вредност можемо наћи рачунајући лимес разломка , али наравно само ако овај потоњи постоји, и уз услов да је g′ различито од нуле у неком интервалу који садржи тачку која се посматра. Ова диференцијација може поједноставити разломак или га претворити у одређени облик, што олакшава налажење лимеса.
Лопиталово правило.
- Нека је . Нека је и нека су f и g две функције диференцијабилне на неком отвореном интервалу (a, b) који садржи c (дакле са ако или са ако ), изузев, могућно, у самој тачки c, и такве да је
- или
- и да је за свако , .
- Тада, ако постоји гранична вредност
- ,
- онда је и
Лопиталово правило важи и за једностране лимесе.
Основни неодређени облици на које се Лопиталово правило односи су:
Остали неодређени облици, који се сви могу свести на основне (види примере) су
[уреди] Важност услова теореме
Важно је имати у виду услов да је неопходно да лимес постоји. Диференцијација бројиоца и имениоца неодређених облика може ове облике да доведе до лимеса који не постоје. У тим случајевима, Лопиталово правило се не може примењивати и оставља питање постојања и вредности евентуалне граничне вредности потпуно отвореним. На пример, ако f(x) = x + sin(x) и g(x) = x, онда
не постоји, док је
У пракси се правило често користи, и ако лимес постоји, доноси се закључак да је примена Лопиталовог правила била легитимна.
Такође постоји услов да извод од g не нестане кроз цео интервал који садржи тачку c. Без такве хипотезе, закључак је погрешан. Стога се Лопиталово правило не може користити, рецимо, ни у случајевима где први извод имениоца изразито осцилује (мењајући при том знак) близу тачке где се тражи лимес. На пример ако f(x) = x + cos(x)sin(x) и g(x) = esin(x)(x + cos(x)sin(x)), тада
док
не постоји, јер флуктуира између e-1 и e.
Јасно, Лопиталово правило се не може примењивати за налажење неодређених граничних вредности код којих нису и бројилац и именилац диференцијабилне функције.
[уреди] Примери
- Следи пример који се тиче sinc функције, која има облик 0/0 :
- Овај лимес се заправо може видети као дефиниција извода од sin(x) у x = 0. Заправо, он је неопходан у најчешћем доказу да је извод од sin(x) једнак cos(x), али се у том доказу не може користити Лопиталово правило, јер би тако дошло до кружног аргумента. Види #Логичка циркуларност доле.
- Следи детаљнији пример који укључује неодређени облик 0/0. Једнократна примена правила за резултат опет има неодређени облик. У овом случају, лимес се може добити троструком применом Лопиталовог правила:
- Следи још један случај са 0/0:
- Овде је случај ∞/∞:
- Овај се тиче ∞/∞. Нека је n природан број.
- Понављати горње све док експонент не постане 0. Тада се добије да је лимес 0. Ова гранична вредност нам говори да све степене функције расту (дивергирају бесконачности) спорије од експоненцијалне.
- Овај пример се такође тиче ∞/∞:
- Претходни резултат се може користити код неодређеног облика 00: Како би израчунали , записујемо xx као exlnx и добијамо
- Ово је импулсни одговор издигнуто-косинусног филтера у електроници:
[уреди] Докази Лопиталовог правила
Најчешћи доказ Лопиталовог правила користи Кошијеву теорему о средњој вредности. Потребно је засебно размотрити четири случаја, већ према томе да ли је или те да ли је или . Ова разматрања се разликују у детаљима али прате сличне основне идеје; овде су обрађени случајеви када је c коначно.
[уреди] Код неодређеног облика 0 са 0
Нека . Ако предефинишемо функције f и g у тачки c тако да је f(c) = g(c) = 0, оне ће бити непрекидне на затвореном интервалу [c, b] и диференцијабилне на (c, b). Ово не мења лимес, јер лимес (по дефиницији) не зависи од вредности у датој тачки.
Овако предефинисане функције f и g задовољавају услове Кошијеве теореме о средњој вредности, према којој постоји тачка ξ у c < ξ < c + h таква да:
Како f(c) = g(c) = 0,
Када , имамо и стога
[уреди] Код неодређеног облика бесконачно са бесконачно
Случај када је се разматра слично. Нека је c < x < y = x + h. Тада, према Кошијевој теореми о средњој вредности, постоји x < ξ < y такво да је
Записујемо ово у облику
а затим показујемо да вредности f(x)/g(x) теже ка A пуштајући лимес када и . Наиме, ако је h > 0 фиксирано али притом подесно мало, када биће и , као и c < ξ < c + h + ε и стога f'(ξ) / g'(ξ) по жељи блиско A. Пуштајући потом лимес када следи . Ово резоновање се најлакше може формализовати коришћењем горњег и доњег лимеса.
[уреди] Остале примене
Многи други неодређени облици, попут , , и могу бити израчунати помоћу Лопиталовог правила.
На пример, у случају , разлика две функције се претвара у разломак:
Правило се може коритити и на неодређеним облицима који укључују експоненте, коришћењем логаритама да се „спусти експонент“.
[уреди] Друге методе рачунања лимеса
Мада је Лопиталово правило моћно оруђе за рачунање иначе тешко израчунљивих лимеса, оно није увек најлакши начин. Неке лимесе је лакше рачунати коришћењем развоја у Тејлорове редове.
На пример,
Да употребимо Лопиталово правило, граничну вредност овог разломка можемо записати као:
- ,
те применом Лопиталовог правила, добијамо:
[уреди] Логичка циркуларност
У неким случајевима, коришћење Лопиталовог правила може да доведе до кружног закључивања, при рачунању лимеса као што су
Ако се израчуната вредност горњег лимеса користи у сврху доказивања да
- ,
а Лопиталово правило и чињеница да
у израчунавању лимеса, аргумент користи очекивани резултат да докаже самог себе, и стога је погрешан (чак иако се испостави да је закључак доказа ипак тачан).
[уреди] Спољне везе
[уреди] Референце
- ^ Finney, Ross L. and George B. Thomas, Jr. Calculus. 2nd Edition. P. 390. Addison Wesley, 1994.
- C. Truesdell The New Bernoulli Edition Isis, Vol. 49, No. 1. (Mar., 1958), pp. 54-62, расправља необичан договор између Бернулија и Лопитала на страницама 59-62.