Махараштра
Из пројекта Википедија
| Махараштра | |
|---|---|
| Махараштра - महाराष्ट्र | |
| Држава: | Индија |
| Главни град: | Мумбај |
| Површина: | 307.713 km² |
| Становништво: | 96.752.247 (2001) |
| Густина становништва: | 314 стан./km² |
| Језик: | марати |
| Религија: | хиндуизам (80,2 %), ислам (10,2 %), будизам (6%),<хришћанство (1,0 %), и друге |
| Веб-сајт: | www.maharashtra.gov.in |
| Мапа | |
 |
|
Махараштра је савезна држава Индије са површином од 307.713 km² и 96.752.247 становника (стање: 1. јан. 2001). Густина становништва је 314 стан./km². Друга је по становништву, а трећа по површини савезна држава у Индији. Највећи индијски град Мумбај представља главни град Махараштре.
Садржај |
[уреди] Историја
У Махараштри је најпре настало царство Марата 1674., које је 1760. обухватало трећину индијског потконтинента. Доласком Британске источноиндијске компаније долази до колонизације и дошло је ратова између царства Марата и Енглеза између 1777. и 1818. Царство Марата је пропало 1818. Велика Британија је владала из Бомбаја. Многобројне државе у Марати задржале су локалну аутономију и владаре, али би признавале британски суверенитет. Током двадесетог века започела је ненасилна борба против колонијалне управе. Ненасилну борбу је најпре предводио Бал Гангадар Тилак, а касније Махатма Ганди. Индија је стекла независност 1947, па је дошло до великих реорганизација територија и администрације. Махараштра је као држава настала 1960, кад се бомбајска држава разделила на Махараштру и Гуџарат.
[уреди] Географија
Западни Гати представљају брдовито подручје пралелно са обалом са просечном висином од 1200 метара. Западно се налази Конкан обална низија, која је широка 50 до 80 километара. Источно од Гата простире се висораван Декан. Западни Гати представљају подручје где извиру многе реке које теку на југ Индије. Западни Гати представљају извор неколико великих река Махараштре. Истичу се река Годавари и река Кришна. Реке теку источно према Бенгалском заливу и натапају већину централне и источне Махараштре. Многе мање реке теку према Арапском мору. Реке Тапти и Нармада теку западно и натапају већину северне Махараштре и припадају сливу Арапског мора.
[уреди] Економија
Повољна економска политика седамдесетих створила је од Махараштре водећу индијску индустријску државу. Поред Мумбаја западна Махараштра је развијена па доминира политиком и бирократијом државе. Махараштра доприноси са 13% укупној индустрији Индије. Мумбај као главни град представља главни банкарски и финансијски центар. Боливуд је главни центар индијске филмске индустрије и налази се у Мумбају. После успеха са информационим технологијама у суседним индијским државама Махараштра је основала софтверске паркове у Мумбају, Насику, Нагпуру и Пуну. Махараштра је прва у Индији по производњи електричне енергије из нуклеарних електрана. Мумбај представља највећу луку на Арапском мору и на индијском полуострву.
[уреди] Демографија
Махараштра представља другу индијску државу по броју становника. Има 96.752.247 становника . Само 11 земаља света има више становника од Махараштре. Градско становништво чини 42.4% укупног становништва. Службени језик је марати, којим говори већина становништва. Ипак у Мумбају, као козмополитском граду говори се и хинду, гуџарати и енглески. Већинска религија је хинду са 80.2% присташа, а муслимани чине 10.2%, будисти 6%, а џаинисти и хришћани по 1%.
[уреди] Највећи градови
(Према попису из 2001.)
| Град | Становника |
|---|---|
| Мумбај | 11.914.398 |
| Пуна | 2.540.069 |
| Нагпур | 2.051.320 |
| Тане | 1.261.517 |
| Калјан-Домбивали | 1.193.266 |
| Насик | 1.076.967 |
| Пимпри-Чинчвад | 1.006.417 |
| Шолапур | 873.037 |
| Аурантабад | 872.667 |
| Нави Мумбај | 703.947 |
| Биванди | 598.703 |
[уреди] Спољашње везе
- Историја Махараштре
- Mumbainet
- Историја
- Govt. of India directory – преглед вебсајтова владе Махараштре
- Службени сајт владе Махараштре
- Службени сајт туристичког уреда
- Indtravel – Преглед државе.
- Статистика по дистриктима
- India Picture – Слике из разних делова Махараштре.
- Водичи
- Махараштра музика
| Државе и територије Индије |  |
||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
|||||||
