Језик
Из пројекта Википедија
Језик је систем гестикулације, граматике, знакова, гласова, симбола, или речи, који се користи за приказ и размену концепата (тј., за комуникацију), идеја, значења и мисли. Може се замислити као „семантички код“. Проучавање језика као кода се зове лингвистиком, коју је као академску дисциплину у том облику увео Фердинанд де Сосир. Они који говоре или на друге начине користе језик сматрани су (од стране самопроглашених лингвиста) делом те језичке теоријско-лингвистичке заједнице.
Садржај |
[уреди] Људски језици
Неопходно је разликовати „стварни“, употребни језик од стандардног, званичног. Стандардни језик постоји док постоји подржавајућа политичка структура, док употребни језик од таквих структура (условно) не зависи. Стандардни језик је уско везан за политичке и етничке прилике, док употребни језик није; иако се не може спорити њихов међусобни утицај.
Најречитији пример за ово је јужнословенски језички простор: од Црног мора на истоку до Алпа на западу и од јужне Мађарске на северу до северне Грчке на југу. На том простору постоји седам стандардних језика (бугарски, македонски, српски, црногорски, босански или бошњачки, хрватски и словеначки) и један некада стандардни (српскохрватски) а данас, са становишта подржавања политичких структура -- мртви језик. Са друге стране, постоји један једини дијалекатски континуум: померајући се од истока према западу и од севера према југу Балкана -- између два суседна места се неће пронаћи до те мере значајна дијалекатска разлика да би се та два места могла дефинисати као насеобине у којима се користе различити језици.
Стандардни бугарски језик је заснован на источним дијалектима бугарског језичког простора, док је стандардни српски језик заснован на западним дијалектима српског језика. Говорници западних бугарских дијалеката и говорници источних српских дијалеката de facto говоре истим језиком и међу њима не постоји готово ни најмање неразумевање. За разлику од њих, иако се начелно могу разумети, говорници ова два стандардна језика имаће поприлично тешкоћа у споразумевању. Иако су у питању знатно мањи простори, слична је ствар и са разликом између хрватског језика словеначког језика, али и, сваког понаособ, бугарског и српског језика према македонском језику.
Ствари постају знатно бизарније када се упореде чак и стандарди четири званична језика настала на основу, данас мртвог, српскохрватског језика. Чак и између стандарда српског, црногорског, босанског или бошњачког и хрватског језика не постоје разлике које би их лингвистички одвојиле у различите језике. Ипак, политички и етнички осећај говорника тих језика је такав да се они поистовећују само са нормом језика свог етницитета, односно државе.
Зато је битно схватити да је стандардни језик политичка а не лингвистичка категорија, док се лингвисти баве особинама и стандардног и употребног језика. (Погледајте одреднице дијалекат или Август Шлајхер за дужи опис ове проблематике; у једном случају савремени (дијалекат) у другом онакав каквим су ову проблематику видели лингвисти из деветнаестог века Август Шлајхер.)
Концепти Ausbausprache-а, Abstandsprache-а, и Dachsprache-а су коришћени за стварање јаснијих разлика између језика и дијалеката.
[уреди] Лингвистика
Основни чланак: лингвистика
Лингвистика детаљно проучава различите теоријске перспективе људских језика. Чланак лингвистика је користан за као уводни чланак о језику.
[уреди] Језичка таксономија
Основни чланак: језичке групе и језици
Светски језици су подељени у породице које имају сличности. Неке од језичких група су: индоевропски језици, афроазијатски језици, синотибетански језици.
[уреди] Вештачки језици
Основни чланак: вештачки језици
Најпознатији вештачки језик, зван есперанто створио је Л.Л. Заменхоф. Есперанто је скуп различитих елемената различитих језика, а био је замишљен као језик који би требало лако да се научи.
Други писци, као што је Џ. Р. Р. Толкин, направили су фантастичне језике због литературе, лингвистике или из личних разлога. На пример, један од Толкинових језика зове се квенија, а представља дијалекат виловњачког језика. Тај језик има своју азбуку (тенгвар) и изговор према језику германоликих људи.
[уреди] Животињски језици
Основни чланак: животињски језик
Иако се термин „животињски језик“ користи, највећи број истраживача се слаже у томе да животињски језици нису тако сложени и изражајни као људски. Неки други истраживачи говоре да постоји значајна разлика која дели људске језике од комуникације међу животињама, као и да основни принципи тих комуникација нису у вези.
Друти истраживачи кажу да постоји континуитет између комуникационих метода свих животиња. Готово сви истраживачи се слажу да је људски језик сложенији него комуникација међу животињама. Више о комуникацији међу осталим животињама погледајте на Пројекту „Животињска комуникација“ (на енглеском).
[уреди] Формални језици
Основни чланак: формални језик
Математика и рачунарске науке користе вештачке ентитете зване формалним језицима (укључујући програмске језике и језике за означавање). Ови језици често представљају низове карактера узглобљених у неку врсту комбинације формалне граматике и семантике.
[уреди] Информације о језицима и писмима на Википедији
- српски језик
- латински језик
- грклиш
- вештачко писмо
- Честе синтагме на различитим језицима је чланак који може бити занимљив путницима.
- Лингвистика можда постаје најбољи уводни чланак о језицима у Википедији.
- Списак језика, стандард ISO 639
- Основна лингвистичка поглавља
- Википедијини линкови везани за језик (списак референтних спискова из листе референтних табела.)
[уреди] Види још
- вулгаризми
- гласовни парови
- говорна терапија
- други језик
- Етнолог, који даје поприлично комплетан списак језика, места, народа и генетских веза
- именовање
- историјска лингвистика
- језичка политика
- језичко образовање
- мртав језик
- несексистички језик
- обмана и манипулација
- општа семантика
- ортографија
- правопис
- превод
- психолингвистика
- Сапир-Ворфова хипотеза
- семантика
- симболичка комуникација
- списак високих језичких образовних установа
- учење језика помоћу рачунара (историјски преглед)
- филозофија језика
- филологија
- фонологија
- формални језик
- граматика италијанског језика
[уреди] Спољашње везе
- Mark Rosenfelder's Metaverse даје користан списак од око 4000 језика и дијалеката (груписаних по везана), а могу се наћи и бројеви од један до десет на сваком од тих језика
- Музеј језика
- Етнолог, каталог светских језика
- LingoTeach, оруђе за учење језика лиценцирано под Гнуовом општом јавном лиценцом
- Звукови животиња на различитим језицима
- Дистрибуција језика на Интернету
- Архива говорних акцената
- Колекција песама птица доноси многе врсте птичијих песама
| Типови | Главне области технологије | измени |
|---|---|---|
| Примењене науке | Чување енергије | Рачунарство | Електроника | Роботика | Енергетика | Металургија | Микротехнологија | Нанотехнологија | Нуклеарна технологија | |
| Атлетика и рекреација | Кампинг | Игралиште | Спортови | Спортска опрема | |
| Уметност и језик | Комуникација | Графика | Музика | Визуелна технологија | |
| Бизнис/информација | Грађевинарство | Информациона технологија | Производња | Машинство | Рударство | Телекомуникације | |
| Одбрана | Бомба | Оружје и Муниција | Војна технологија | |
| Кућно/станарско | Кућни уређаји | Кућна технологија | Храна | |
| Инжењерство | Биоинжењеринг | Биохемијско инжењерство | Хемијско инжењерство | Цивилно инжењерство | Електротехничко инжењерство | Машинско инжењерство | Софтверскo инжењерство | Пољопривредно инжењерство | Рачунарско инжењерство | |
| Здравље | Биомедицинско инжењерство | Биотехнологија | Медицинска технологија | Фармакологија | |
| Путовање и трговина | Астронаутика | Астронаутичка индустрија | Астронаутичко инжењерство | Моторна возила | Астронаутичка технологија | Транспорт | Космодром | |
