Static Wikipedia February 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu

Web Analytics
Cookie Policy Terms and Conditions Бихар - Википедија

Бихар

Из пројекта Википедија

Бихар
Бихар -बिहार
Држава: Индија
Главни град: Патна
Површина: 94.164 km²
Становништво: 82.878.796 (2001)
Густина становништва: 880 стан./km²
Језик: хинди , ангика , бојпури , магахи ,маитхили
Религија:
Веб-сајт: gov.bih.nic.in
Мапа
Положај Бихара у Индији

Бихар је савезна држава Индије са површином од 94.164 km² и 82.878.796 становника (стање: 1. јан. 2001). Налази се у источном делу Индије. Главни град је Патна. Северно од Бихара је Непал. Утар Прадеш се налази западно, Џарканд је јужно, а Западни Бенгал је источно. Бихар лежи у плодној долини Ганга. Културно представља хиндијско срце Индије. Реч Бихар потиче од санскритске речи Вихара, која је значила будистичке манастире, којих је било јако много у Бихару. Познат је по екстремном сиромаштву и лошем образовном систему.

Слика:Vishnupad.jpg
Вишнупад храм у Гаји

[уреди] Историја

Има веома богату историју. Звао се Магада у античка времена. Патна (тада се звала Паталипутра) је била центар Маурја царства, које је доминирало индијским потконтинентом од 325. пре Хр. до 185. пре Хр. Цар Ашока је био познати владар из те династије. Бихар је остао значајан центар моћи, културе и образовања током једног миленијума. Онда је разорен у средњем веку током инвазија. У Бихару су се створиле многе религије, укључујући будизам и џаинизам: Буда је постигао просвећење у Бод Гаји у Бихару. Утемељитељ џаинизма Махавира рођен је у Ваишалију. У 12. веку Бахтијар Килџи, генерал од Мухамеда Горија заузео је Бихар. Могулски цар Акбар Велики је 1557.-1576. анектирао Бихар и Бенгал у Могулско царство. Са падом могулске моћи, Бихар долази под контролу Наваба од Бенгала. После битке код Буксара 1765. Британска источноиндијска компанија добила је права да администрира и скупља порезе у Бихару, Бенгалу и Ориси. Од тада Бихар постаје део Бенгалске управе Британског Раџа до 1912. , када постаје посебна провинција. Бабу Кунвар Синг и многе друге особе из Бихара учествовале су у Првом индијском рату за независност 1857. После повратка из јужне Африке Махатма Ганди је у Бихару започео са покретом за ослобођење Индије. У делу Бихара сељаци су били натерани да морају на 15% имања гајити индиго, који је био штетан за земљиште. Индиго је откупљиван по фиксним ниским ценама. Ганди је извршио отворену истрагу тога система и успео је да натера британске влaсти да укину систем. Од Бихара се 2000. одвојио један део и створенa је нова држава Џарканд.

Махабоди храм одмах после рестаурације
Махабоди храм одмах после рестаурације

[уреди] Географија и клима

Бихар се састоји углавном од плодне равнице. Има неколико река: Ганг, Сон, Багмати, Коси, Буди Гандак и Фалгу. Средишњи делови Бихара имају мала брда, нпр Раџгир брда. Хималаји су северно у Непалу. Јужно је Чота Нагпур висораван, која је била део Бихара до 2000. Током зиме је умерено хладно. Лети је вруће са темпаратурама од 40 до 45 C. Монсумски месеци су јун, јул, август и септембар.

[уреди] Економија

Главна економска активност је пољопривреда. Једна је од најмање развијених држава Индије, са просечним приходом по становнику 2,6 пута мањим од просека Индије. Око 42,6% становништва живи испод линије сиромаштва. Постоји мноштво разлога, који се наводе као узрок таквог сиромаштва. То су неодговарајуће инвестиције у пољопривреди и образовању, кастински систем, корупција политичара и бирократа. Економија се углавном заснива на пољопривреди. Велика количина изузетно плодне земље чини Бихар идеалним за пољопривреду. Иако има доста река и плодно земљиште, недостајале су инвестиције у наводњавање и друге пољопривредне области, тако да је пољопривреда остала зависна о ћудима природе. У задње време индустрија млека је почела добро пословати. Уочавају се у задње време и напори, иако недовољни, да се Бихар индустријализује. Отворено је неколико значајних фабрика.



Државе и територије Индије Flag of India
Државе: Андра ПрадешАруначал ПрадешАсамБихарЧатисгарГоаГуџаратХарајанаХимачал Прадеш • Џаму-Кашмир • Џарканд • КарнатакаКералаМадја ПрадешМахараштраМанипур • Мегхалаја • МизорамНагаландОрисаПенџабРаџастанСикимТамил НадуТрипураУтаранчалУтар ПрадешЗападни Бенгал
Територије: Андамани и Никобари • Територија ЧандигарДадра и Нагар ХавелиТериторија Делхи • Даман и Диу • Лакадиви • Територија Пондишери
Static Wikipedia 2008 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2007 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - en - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu -

Static Wikipedia 2006 (no images)

aa - ab - af - ak - als - am - an - ang - ar - arc - as - ast - av - ay - az - ba - bar - bat_smg - bcl - be - be_x_old - bg - bh - bi - bm - bn - bo - bpy - br - bs - bug - bxr - ca - cbk_zam - cdo - ce - ceb - ch - cho - chr - chy - co - cr - crh - cs - csb - cu - cv - cy - da - de - diq - dsb - dv - dz - ee - el - eml - eo - es - et - eu - ext - fa - ff - fi - fiu_vro - fj - fo - fr - frp - fur - fy - ga - gan - gd - gl - glk - gn - got - gu - gv - ha - hak - haw - he - hi - hif - ho - hr - hsb - ht - hu - hy - hz - ia - id - ie - ig - ii - ik - ilo - io - is - it - iu - ja - jbo - jv - ka - kaa - kab - kg - ki - kj - kk - kl - km - kn - ko - kr - ks - ksh - ku - kv - kw - ky - la - lad - lb - lbe - lg - li - lij - lmo - ln - lo - lt - lv - map_bms - mdf - mg - mh - mi - mk - ml - mn - mo - mr - mt - mus - my - myv - mzn - na - nah - nap - nds - nds_nl - ne - new - ng - nl - nn - no - nov - nrm - nv - ny - oc - om - or - os - pa - pag - pam - pap - pdc - pi - pih - pl - pms - ps - pt - qu - quality - rm - rmy - rn - ro - roa_rup - roa_tara - ru - rw - sa - sah - sc - scn - sco - sd - se - sg - sh - si - simple - sk - sl - sm - sn - so - sr - srn - ss - st - stq - su - sv - sw - szl - ta - te - tet - tg - th - ti - tk - tl - tlh - tn - to - tpi - tr - ts - tt - tum - tw - ty - udm - ug - uk - ur - uz - ve - vec - vi - vls - vo - wa - war - wo - wuu - xal - xh - yi - yo - za - zea - zh - zh_classical - zh_min_nan - zh_yue - zu