Мађарска окупација Бачке
Из пројекта Википедија
 |
Неутрална тачка гледишта овог чланка је оспорена. Молимо Вас да погледате страницу за разговор овог чланка. |
Окупацију Војводине у Другом светском рату од 1941. до 1944. су извршиле нацистичка Немачка, Хортијева Мађарска и Независна Држава Хрватска. Војводина је подељена у три окупационе зоне: Банат је стављен под директну немачку управу, Бачка је припојена Хортијевој Мађарској, а Срем је припојен Независној Држави Хрватској. Окупација је трајала до 1944, када су ослободили совјетска Црвена армија и југословенски партизани.
[уреди] Крв и лешеви на улицама Новога Сада
Мађарска војска стигла је у Нови Сад 13 априла 1941 - под командом генерала витеза МАЈОРА - у пола седам сати увече, "победнички", на борним колима и камионима. До пред саму поноћ, мађарски хонведи били су у покрету, крстарили улицама, поздрављени френетичким повицима и песмом новосадских Мађара. Око поноћи почела је у Новом Саду изненадна пуцњава, као да је настало бомбардовање вароши. Ова пуцњава била је увод у покољ голоруког и мирног становништва. Довлачени су топови и, без икакве опомене, пуцало се у настањене куће.
Настала су масовна убијања, мучења и затварања. Нарочито је страдао чисто српски предео Салајка, затим горњи део Темеринске улице и Футошка улица. Крвожедни хонведи нису правили разлике: људе, жене, децу терали су на улице и тамо их масовно убијали. На самој Темеринској улици између два ћошка било је преко 200 лешева. Било је и на бандерама обешених. Оне које нису одмах на улици убили, водили су до касарни и тамо убијали, или их даље спроводили у хотел "Слобода", где се вршило неко легитимисање пред цевима митраљеза. Пљачкали су те хапшенике, узимали су им успут сатове, адиђаре, новац итд. Стеван Огњановић, са своја два сина, пошао је да гаси пожар у кући свога брата, коју су хонведи запалили, али је ухваћен и заједно са синовима насред улице стрељан. Месар Вуја Поповић изведен је из куће и такође насред улице стрељан. Матурант Славко Марић, ословљен је од стране једног војника на мађарском језику, кад је изишао из своје куће, па како није знао тај језик, обешен је о улични фењер.
Читава два дана лежали су лешеви убијених по новосадским улицама, јер је убијање и харање мученичког Новог Сада трајало три пуна дана. Набројено је преко 720 убијених. Новосадски прота Милић каже даје он сам сахранио 125 лица. А како је било у Новом Саду, тако је било у свим осталим местима Бачке, где су приређивани масовни покољи при самом уласку хонведа. Свуда исте методе, свуда исти резултати: покољ, крв, пљачка, палеж. И резултат првог дивљачког налета износи око 8.500 мртвих људи, жена и деце.
Бес злочинаца достигао је опет један од својих врхунаца приликом пролаза кроз село Сириг. Сириг се налази на међународном путу Суботица-Нови Сад, на пола пута између Новог Сада и Србобрана. Припадао је темеринској општини и имао је 250 кућа.
13. априла 1941. године, око 6 часова увече, сељаци и сељанке из села Сирига, натерани, дочекали су мађарску војску постројени на путу, с једне и с друге стране, све четири и четири у реду. "Прво су се појавили разни одреди", вели очевидац сељак Петар Јовић из Сирига. "Пошли су кроз село и задржали се одмах иза њега; они су имали задатак да запале село, као што смо доцније видели. Затим је дошло једно десетак камиона, пуних војске и митраљеза. Кад су дошли пред нас, они су одједном почели да косе из митраљеза". Настала је паника, бежање, јаукање. Избезумљен и изненађен, народ је гледао како да се спасе. Стао је бежати и сакривати се по салашима, шумама и њивама. Убијање је међутим трајало ту целу ноћ и продужено је и сутрадан. 14 априла цело је село било блокирано, па су заредали од куће до куће, пљачкали и убијали, а затим палили. Село Сириг је, на тај начин, спаљено и порушено до темеља. Напомињемо да је то било већ првог и другог дана окупације Бачке. Убијено је око 1.000 душа, људи, жена и деце.
У тим првим данима окупације поред Новога Сада и Сирига страдала су редом и друга насеља у Бачкој. У Сомбору убијено је око 500 лица, међу осталима протојереј Димитрије Бокшан, убијен у цркви на кору, и адвокат др. Јован Коњовић. У граду Србобрану, срез Стари Бечеј, међу убијеним налази се Паја Добановачки, бивши велики жупан, прота Вучков, Јовица Субић, председник општине, Исидор Иванић, бележник. Убијено је укупно 520 душа.
У Кули је побијено 136 душа. Већина убијених је претходно мучена. Тројица су бачена у општинску шинтерницу, где су поливени петролеумом и живи спаљени. Убијенима вадени су златни зуби. Православна црква је срушена. Лешеви су побацани у три велике јаме покрај гробља, а породицама није дозвољено да их сахране. У Сенти убијено је око 100 лица; итд., итд.
