Милан Јовић

Из пројекта Википедија

Милан Јовић (1951-1993), пуковник Војске Републике Српске током рата у БиХ.

Милан Јовић рођен је 1951. године у селу Трнова, општина Угљевик. Основну школу је завршио у родном мјесту, а учитељску школу завршио је у Бијељини, након које уписује Војну академију. Службовао је у више градова Југославије (Загреб, Вараждин, Марибор...).

[уреди] Рат у Словенији

Распад Југославије затекао га је на дужности начелника штаба 195. моторизоване бригаде у Марибору. Оцијенивши да у Марибору нису пожељни, он је са својом војском кренуо у пробој према Драви и на том путу су једина колона, која у повлачењу кроз ову бившу југословенску републику, води борбу.

"Сви војници Словенци и Хрвати, а њих је било највише, били су већ дезертирали. Имао сам само 48 војника, оних правих ријешених да и по цијену живота непријатељу не предају тенкове и друга оклопна возила", причао је пуковник Јовић репортеру "Вечерњих новости".

Пред Дравоградом их опкољавају јаке снаге Словеначке територијалне одбране. У борби која се развила командант Јовић је тешко рањен, али не напушта командно мјесто. Два дана он је са својом јединицом држао Дравоград, а онда стиже одлука врховне команде о повлачењу војске из Словеније, па се са јединицом морао упутити према Србији.

[уреди] Рат у Хрватској

Јовићева 195. моторизована бригада затим стиже у Ваљево. Почиње рат у Хрватској. Пуковник Јовић прелази у Лозницу одакле са Лозничанима креће на Банију. Он је са једницом у предграђу Карловца, хрватска одбрана је у расулу, али се из града који имају у рукама повлаче јер тако тражи виша команда.

Пуковник Јовић се, овјенчан славом изузетног команданта, са јединицом враћа у Лозницу. Ту од провјерених и прекаљених бораца и официра формира 195. борбену групу са којом одлази у источну Славонију, у село Нијемци. У борбама код Нијемаца бива поново рањен. На ратишту бива постављен за команданта Лозничке бригаде која у Славонији остаје до краја рата.

[уреди] Рат у Босни и Херцеговини

Почетком рата у Босни и Херцеговини, Милан Јовић се одазива на позив упућен официрима рођеним на територији ове бивше југословенске републике, да дођу и помогну свој народ. Долази на Мајевицу и бива постављен за команданта Прве мајевичке бригаде, са командом у Угљевику.

Прва линија фронта је само неколико километара од његове родне Трнове. За пуковником Јовићем на Мајевицу долази неколицина његових сабораца, Лозничана.

У вријеме велике непријатељске офанзиве на Мајевици, у рејону релеја Столице, у октобру 1992. године, пуковник Јовић, у борби рањен је и по трећи пут. Рану је одболовао на ногама.

Пуковник Милан Јовић погинуо је 09. фебруара 1993. године у селу Билалићи, гдје је предводећи своје борце пао покошен рафалом надомак муслиманског упоришта Теочак.

На сахрани, на гробљу у његовом родном селу Трнови, од њега се опростило стотине грађана, међу којима и високо војно руководство тадашње Републике Српке, на челу са Ратком Младићем.

Поводом Видовдана, крсне славе ВРС, 28. јуна 1993. године пуковник Милан Јовић је постхумно одликован Орденом Немањића.

У његову славу, општина Угљевик, годишње организује манифестацију "Јовићеви дани".

Једно вријеме основна школа у Трнови је носила његово име, да би под притиском промијенила име, и сада носи име још једног трновца Филипа Вишњића. Занимљив је податак, да је прије него је добила име "Милан Јовић", школа носила име Васе Јовића Попца, партизанског хероја из Другог свјетског рата, који је из исте породице као и Милан Јовић.