Милан Љ. Јанковић

Из пројекта Википедија

Др Милан (Љубомир) Јанковић рођен је 07.09. 1950. године у Београду, где је завршио основну школу и Прву београдску гимназију.

Електротехнички факултет у Београду, на Одсеку за телекомуникације је дипломирао је 1975. године са темом "Дигитални радио-релејни системи". Свој радни стаж почео је стручним усавршавањем у Швајцарској, где је радио у лабораторији за дигиталне системе преноса. Стручни испит, прописан за дипломиране електроинжењере положио 1981. године, а од 2003 године поседује лиценцу за одговорног пројектанта за телекомуникационе мреже и системе.

Магистрирао је јануара 1990. године на Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације са радом "Преглед и упоредна анализа поступака увођења дигиталних мрежа са интегрисаним службама (ИСДН)".

На Електротехничком факултету у Београду, смер Телекомуникације докторирао је јула 1999. године са тезом под насловом "Архитектуре мрежа за приступ".

Изабран у звање доцента за област-предмет телекомуникације, на Електротехничком факултету у Београду, 2001 године. Настава на постдипломским студијама ЕТФ обухвата предавања Архитектура мрежа за приступ у оквиру предмета "Принципи модерних телекомуникација" као и одређена поглавља у оквиру предмета "Сателитски системи"

Милан Јанковић је од 1976. у Електронској Индустрији, радио на развоју ПЦМ уређаја, пројектовању веза са дигиталним системима преноса, атестирању мултиплексних и линијских система, надзору монтажа опреме у Југославији и иностранству. Пројектовао је прву везу по оптичком каблу у тадашњој Југославији. За седам година прешао је пут од инжењера приправика до руководиоца сектора развоја.

Од 1990. године је у Заједници југословенских ПТТ (ЗЈПТТ) у делу за Научно истраживање и развој (НИР), где је ангажован на истраживачким пословима везаним за научно - технолошки развој и увођење нових технологија, служби и сервиса у телекомуникациони систем Југославије.

До краја 2005 је био директор Заједнице југословенских ПТТ-а (ЗЈПТТ), а од почетка 2006 је директор Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ).

[уреди] Пројекти и студије

• Развој и увођење јединственог дигиталног телекомуникационог система у ЈПТТ са интегрисаним службама (ИСДН),
• Концепција развоја југословенске ИСДН до 2000. године.
• Увођење оптичких система у месне мреже у Југославији
• Примена нових сазнања, метода и технологија у циљу побољшања хируршке дијагностике и терапије
• Телемедицина, примена постојећих и нових комуникационих технологија и ресурса у здравству Србије.
• Компоненте, карактеристике и развој оптичких комуникационих система
• Конвергенција фиксних и мобилних телекомуникација, Утицај експлозивног развоја мобилних комуникација на планирање и развој ПСТН
• Поступак увођења оптичких/бежичних мрежа за приступ
• УМТС радио приступ, Европски Институт за развој и стратешке студије у телекомуникацијама (ЕУРЕСЦОМ
• Развој, пројектовање и примена ВДМ/ДВДМ у мрежи Предузећа за телекомуникације "Телеком Србија"
• Концепт отвореног приступа сервисима у мобилним мрежама треће генерације
• Стратегија увођења система ГСМ – Р (мобилног радија) на железничкој мрежи СЦГ

[уреди] Научне и стручне делатности

Др Јанковић је аутор 6 радова и 1 рецензије књиге у реномираним међународним научним часописима, аутор/коаутор 44 радова у зборницима са међународних конференција, аутор/коаутор 5 пројеката и 4 студије. Радови и књиге су цитирани 15 пута. У радовима су приказана оригинална решења посвећена проблему дефинисања најпогодније оригиналне архитектуре мреже за приступ са становишта обезбеђења потпуног дијапазона сервиса, при чему је мрежа значајно поједностављена, повећана њена поузданост, а корисници могу сами дефинисати сервисе и управљати њима у окружењу које их подржава и при том могу заузимати капацитет мреже према потребама. То је проблем који је у савременим телекомуникационим мрежама изузетно актуелан, посебно када се има у виду тенденција развоја телекомуникационе инфраструктуре. Др Милан Јанковић је до сада као аутор и коаутор објавио 48 научних радова у зборницима домаћих конференција, 16 радова у домаћим часописима, а два рада су објављења у монографијама. Радови се баве проблематиком дефинисања савремене телекомуникационе инфраструктуре, на основу анализи утицаја нових елемената (процес структурних реформи, стандардизација, технологија уређаја, захтева које постављају нови сервиси, понуде интегрисаних сервиса) и нових технологија (ФИТЛ, ХФЦ, ХФР, РИТЛ, иксДСЛ, АТМ), респективно.

Такође Др Милан Јанковић је са проф. Зораном Петровићем објавио и књигу под називом "Мреже за приступ" (два издања ).