Милет

Из пројекта Википедија

Милет је древни град на обали Анадолије, близу ушћа реке Меандер. То место је настањено још од бронзаног доба. Прво га у својим документима спомињу Хетити. У време хетитског краља Мурсила око 1320.пне. постаје мостобран за експанзију Микењана у Малу Азију. Према хетитским записима сматра се да су га настанили становници Крита око 1500 пне.

Грчки митови повезују оснивање Милета са херојем Милетом, који је побегао са Крита од краља Миноса. Ти митови кажу да је Милет основао град тек кад је заклао џина Астеријуса. Касније је познат као један од 12 градова Јонског подручја. План града у облику мреже постаје узор за римске градове. У 6. веку пне. Милет је постао империја са неколико колонија. Био је центар током Јонског устанка (499. пне. - 494. пне.). Након јонског устанка Милет је 494. пне, пале Персијанци. Године 479. пне. поново прелази у грчке руке.

Током времена неколико других градова је основано од Милетских насељеника, све до Крима. Милет је био филозофски центар. Талес, Анаксимандар и Анаксиманес су из Милета.

Поново су га освојили Персијанци, а ослободио га Александар Велики 334. пне. По Новом Завету Милет је место где се Апостол Павле срео са старешинама Ефеске цркве, пре него што је ухваћен и одведен у Рим.

[уреди] Види још

• Антички градови