Мића Поповић
Из пројекта Википедија
Миодраг Мића Поповић је рођен 12. јуна 1923. у Лозници. Завршио је Гимназију у Београду. На Академију уметности у Београду уписао се 1946, у класи Ивана Табаковића. Заједно са Батом Михаиловићем, Петром Омчикусом, Милетом Андрејевићем, Љубинком Јовановић, Косаром Бошкан, и Вером Божичковић, отишао је у Задар, 1947, и формирао чувену „Задарску групу“. По повратку у Београд, забрањено им је да се врате на Универзитет, јер су власти сматрале ову групу субверзивном. Касније им је то дозвољено, али је Мића Поповић наставио да студира сам, уз помоћ професора Табаковића.
Као сликар, Поповић је најпознатији по свом „енформел“ (француски: informel, неформално) периоду (1958-1968) и „сликарству призора“ (од 1968). Био је аутор неколико филмова 1960−их, од којих су два („Човек из храстове шуме“ и „Делије“) била забрањена од власти.
За дописног члана САНУ изабран је 1978, а за редовног 1985. Умро је 22. децембра 1996. године у Београду.
[уреди] Дела Миће Поповића
Књиге:
- Судари и хармоније, (1954)
- Излет, (1957)
- У атељеу пред ноћ, (1962)
- Аутобиографија, (1989)
Режирао је следеће филмове:
- „Човек из храстове шуме“, Авала филм, 1963
- „Рој“, Авала филм, 1966
- „Хасанагиница“ (или „Камени деспот“), Филмска радна заједница, 1967
- „Делије“, Кино клуб, Београд, 1969 (назив на енглеском: The Tough Ones)
- „Бурдуш“, Авала филм, 1970
- „Природна граница“, 1970 (назив на енглеском: Natural Boundaries)
Написао је сценарио за филмове: Природна граница, Делије, Хасанагиница, Рој, Човек из храстове шуме.
