Нитранска Кнежевина

Из пројекта Википедија

Нитранска Кнежевина(словачки: Nitrianske kniežatstvo, Nitriansko, Nitrava) је била словенска држава настала у VIII веку на простору данашње Словачке,Мађарске и Аустрије. Престоница јој је била Нитра у којој је кнез Прибина(825-830,око 840-861) 828.године подигао прву хришћанску богомољу међу Западним и Источним Словенима. Сматра се претечом Словачке,а њен симбол/грб био је двоструки крст који је и данас главни елеменат грба Словачке(и грба Мађарске). Моравски кнез Мојмир I(830-846) 833.године потискује Прибину и уједињује две кнежевине под именом Великоморавска Кнежевина.

[уреди] Независна кнежевина

Кнежевина настаје у VIII веку на простору низије и побрђа које се данас простире на тромеђи:

Кнежевина се активно укључује у сукоб Карла Великог са Аварима,који коначно бивају сломљени око 800.године.Непосредно иза тога се у историјским изворима појављује једини познати кнез Прибина(825-833) који 828.године у Нитри подиже прву цркву међу Западним и Источним Словенима,као и друге грађевине,како у самој Нитри,тако и у долини Ваха,Орави и Спишу.Сукоб између моравског кнеза Мојмира I(830-846) и Прибине окончава се 833.године Мојмировом победом.Он је тада ујединио две кнежевине и створио Великоморавску кнежевину,док је Прибина пребагао Францима,од којих је на управу добио просторе јужно од Нитранске кнежевине тзв. Блатенско или Блатно кнежевство са седиштем у Блатном граду на Блатном језеру односно Блатној реци у данашњој Мађарској.

[уреди] Зависна кнежевина

После стварања Великоморавске Кнежевине Нитранска Кнежевина је у њој остала као засебна област којом је управљао принц престолонаследник.Овакав систем одржао се и после слома Велике Моравске све до 1108.године када је кнежевина расформирана.У том периоду налазила се у саставу: