Словачка

Из пројекта Википедија

Координате: 48° 39' 29" СГ Ш, 19° 33' 30" ИГД

Словачка Република (свк: Slovenská republika) је држава у централној Европи. Скраћени назив је Словачка (свк: Slovensko), али су у употреби оба термина. Граничи се са Украјином на истоку, Пољском на северу, Чешком на северозападу, Аустријом на југозападу и Мађарском на југу.

Садржај 1 Историја 1.1 Пре 5. столећа 1.2 Словенске државе 1.3 Краљевина Мађарска 1.4 20. век 2 Државни симболи 3 Демографија 4 Политика 5 Административна подела 5.1 Већи градови 6 Географија 7 Празници 8 Спољашње везе 8.1 О Власти 8.2 Опште 8.3 Туристичке 8.4 Разне

[уреди] Историја

[уреди] Пре 5. столећа

Од 450. године пне, територију данашње Словачке насељавали су Келти, који су саградили моћна утврђења у Братислави и Липтову. Сребрни новчић с ликом Бијатека, је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развој Римског Царства на обалама Дунава ствара се ланац претстража. Варварска Краљевина Ванијус, коју је основало немачко племе Квади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од 20. до 50. године.

[уреди] Словенске државе

Словени територију Словачке насељавају у 5. веку. Западна Словачка је била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по именом Кнежевина Нитра настаје у 8. веку, а њен владар Прибина је прву хришћанску цркву основао 828. године. Заједно са суседном Моравском, ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласком светих Ћирила и Методија 868 г, током владавине принца Ростислава и територијалном експанзијом под краљем Сватопулоком.

[уреди] Краљевина Мађарска

Током 925. године један део мађарске државе је завладао данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Мађарске Кнежевине (од 1000. године Краљевина Мађараска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Мађарске око 1100. год, а северноисточни делови око 1400. год. Словачке насеобине пружале су се од северних и југоисточних делова данашње Мађарске, док су Мађари почели да насељавају јужни део Словачке. Етничка структура је постала још више разноврсна доласком Карпатских Немаца (од 13. века), Влаха (од 14. века) и Јевреја.

Већи део становништва страда инвазијом Монгола 1241. и повременим несташицама хране. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. године Матија Хуњади оснива први универзитет у Братислави, који није дуго радио.

Након експанзије Отоманског Царства према Мађарској и окупације Буде почетком 16. века, средиште Краљевине Мађарске (под именом Краљевство Мађарско) померено је према Словачкој и Братислава постаје престоница Мађарске 1536. године. Велики број Мађара преселио се у Словачку да би избегли свирепост отоманске власти. На тај начин пропорција Словака у Мађарском Краљевству је постао мањи. Отомански ратови и учестале буне против Хабзбуршке Монархије су нанели огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлачења Турака из Мађарске у 18. веку, словачки утицај се смањио у краљевству, а престоница је поново постала Будимпешта 1848. године.

Са тежњама ка отцепљењу од мађарског дела Аустро-Угарске Монархије, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Мађара у њиховим сукобима. Због овога, током периода под Аустро-Угарском (1867-1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у форми мађаризације коју је спроводила мађарска власт.

[уреди] 20. век

1918. године (након Сентженмерског и Тријанонског споразума) територија Словачке постаје део Чехословачке. Током хаоса који је уследио након распада Аустро-Угарсе, Словачку је напала Мађарска Совјетска Република и на једној трећини Словачке, на кратко време ствара се Словачка Совјетска Република.

Чехословачка је непрестано била под притиском ревизионистичких влада Немачке и Мађарске, све до 1939. године после потписивања Минхенског споразума.

Под притиском нацистичке Немачке, Словачка је прогласила независност 14. марта 1939. На челу државе су били Јозеф Тисо и Војтех Тука. Прва Словачка Република је постала немачки савезник. 1944. године анти-нацистички покрет отпора организује жестоку побуну, познату као Словачки национални устанак.

После Другог светског рата, Чехословачка се поново створила и као таква потпала под совјетски утицај и њен Варшавски пакт. 1969. постаје федерација Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.

Падом комунистичког режима у Чехословачкој 1989. године након мирне Плишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе на Чешку Републику и Републику Словачку која је постала члан Европске уније маја 2004. године.

[уреди] Државни симболи

• Химна Словачке је песма „Nad Tatrou sa blýska“ („Изнад Татре севају муње“), која је представљала Словачку у химни некадашње Чехословачке.

• Грб Словачке чини сребрни (бели) двоструки (лоренски) крст на црвеној позадини, који је смештен на централном од три "брда", која представљају три словачке планине: Ниске Татре, Високе Татре и Мале Фатре.

• Заставу Словачке чине три хоризонталне линије: бела (на врху), плава (у средини) и црвена (на дну). На застави се обавезно налази и грб Словачке који је смештен у средини близу копља.

[уреди] Демографија

За више информација погледајте Демографија Словачке.

Словачка има по најновијем попису 5.379.455 становника од којих су Словаци 4.614.854 или 85,8%, други по бројности су Мађари са 520.528 припадника или 9,7%, следе Румуни са 89.920 припадника и 1,7%, Чеси 44.620 (0,8%), Русини 24.201 (0,4%), Украјинци 10.814 (0,2%), Немци 5.405, Пољаци 2.602, Моравци 2.348, Руси 1.590, Бугари 1.179, Хрвати 890, Срби 434, Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.

Урбаног становништва је око 60%.

[уреди] Политика

• На челу Словачке се налази председник, који се бира директним гласањем на мандат у трајању од 5 година. (Последњи избори су одржани у априлу 2004 године.)
• Највећа извршна власт лежи у рукама премијера (председника Владе), који је обично вођа најбројније странке или коалиције у Скупштини. Премијера поставља председник, који потом, на премијеров предлог, именује остале чланове Владе.
• Највише Словачко законодавно тело је једнодомна Скупштина (Národná rada Slovenskej republiky), која има 150 места. Посланици се бирају на четворогодишњи мандат, по пропорционалном систему.
• Највишу судску власт у Словачкој има Уставни суд (Ústavný súd). Чини га 13 чланова, које именује председник од људи које је предложила Скупштина.
• Словачка је приступила НАТО пакту 29. март, 2004 а 1. маја исте године, са још десет земаља бившег источног блока, ушла је у Европску Заједницу.

[уреди] Административна подела

Главни чланак: Словачки Крајеви

Словачка је подељена на 8 Виших Земаљских Целина (свк: vyššie územné celky скраћено VÚC)односно 8 Самоуправних Крајева (свк: samosprávny kraj):

1. Крај Братислава (свк: Bratislavský kraj) (главни град: Братислава)
2. Крај Трнава (свк: Trnavský kraj) (главни град: Трнава)
3. Крај Тренчин (свк: Trenčiansky kraj) (главни град: Тренчин)
4. Крај Нитра (свк: Nitriansky kraj) (главни град: Нитра)
5. Крај Жилина (свк: Žilinský kraj) (главни град: Жилина)
6. Крај Бањска Бистрица (свк: Banskobystrický kraj) (главни град: Бањска Бистрица)
7. Крај Прешов (свк: Prešovský kraj) (главни град: Прешов)
8. Крај Кошице (свк: Košický kraj) (главни град: Кошице)

Сваки од ових крајева подељен је на више округа (свк: okresy), којих данас има 79.

[уреди] Већи градови

• Банска Бистрица
• Братислава
• Кошице
• Мартин
• Нитра
• Жилина
• Зволен
• Попрад
• Прешов
• Трнава
• Тренчин

[уреди] Географија

Словачка је претежно планинска земља, са Карпатским планинама које се простиру преко северних и средишњих делова замље. Низије су у Словачкој углавном концентрисане у јужним и југозападним деловима земље, тачније у долини Дунава. Међу планинама се посебно истичу Татре, које су познати скијашки центар, али њихова језера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх Словачке Герлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.655 метара надморске фисине. Поред Дунава веће долине праве Вах (Váh) и Хрон (Hron).

Клима у Словачкој је умерена са релативно хладним летима и хладним, влажним и облачним зимама.

[уреди] Празници

• 1. јануар - Дан Словачке Републике (Deň vzniku Slovenskej republiky) 1993, Нова Година.
• 6. јануар - Православни Божић и Три Краља.
• Март, Април - Велики петак (Veľkonočný piatok ); Велики понедељак (Veľkonočný pondelok).
• 1. мај - Празник Рада (Sviatok práce ) 1886.
• 8. мај - Дан Победе над фашизмом (Deň víťazstva nad fašizmom) 1945.
• 5. јул - Дан св. Ћирила и св. Методија (Sviatok svätého Cyrila a Metoda) 863.
• 29. август - Дан Устанка (Výročie SNP) 1944.
• 1. септембар - Дан Уставности (Deň Ústavy Slovenskej republiky) 1992.
• 15. септембар - Дан Девице Марије (Sviatok Panny Márie Sedembolestnej, patrónky Slovenska), заштитнице Словачке.
• 1. новембар - Дан Свих Светих (Sviatok všetkých svätých), Задушнице.
• 17. новембар - Дан борбе за слободу и демократију (Deň boja za slobodu a demokraciu) 1939/1989.
• 24. децембар - Бадње вече (Štedrý deň).
• 25. децембар - Први дан Божића (1. sviatok vianočný).
• 26. децембар - Други дан Божића (2. sviatok vianočný).

[уреди] Спољашње везе

[уреди] О Власти

• Влада Словачке Републике
• Словачка Скупштина - Národná Rada
• Председник Словачке
• Министарство Иностраних Послова(Подаци о амбасадама,конзулатима и визама)

[уреди] Опште

• Slovakia.org - Општи подаци о Словачкој
• Slovensko.com - Водич за Словачку са мноштвом корисних података и дневним вестима

[уреди] Туристичке

• Slovakia.com - Разни туристички подаци(Листа Хотела)
• Slovensko.org - Информације о смештају(Хотели,Пансиони,Приватан смештај)

[уреди] Разне

• Статистички завод Словачке
• Двострани интернет речник(Словачко-Енглески/Немачки)