Нова Британија
Из пројекта Википедија
Нова Британија, бивша Нова Померанија, је највеће острво Бизмарковог архипелага. Припада Папуа Новој Гвинеји, и одвојено је од острва Нова Гвинеја Дампијеровим пролазом.
Дуго је око 600 километра, широко 80 километра, и има површину од 35,145 километра квадратних што га чини тридесет осмим острвом по величини на свету. Острво има пет активних вулкана и шеснаест који су угашени или успавани. Највиши врх острва има 1438 метра надморске висине. Нова Британија је подељена на две провинције: Источна Нова Британија чији центар је Кокопо, и Западна Нова Британија чији центар је Кимбе.
Вилијам Дампиер, енглески истраживач, је први европљанин који је посетио Нову Британију 27. фебруара 1700 и дао јој је име Нова Британија. У новембру 1884. Немачка је прогласила свој протекторат над Новом Британијом и променила име острва у Нова Померанија. 11. септембра 1914. на острву се одиграла једна од најранијих битака певог светског рата, када су се Аустралијске снаге искрцале на острво. У то време Нова Померанија је чинила део Немачке Нове Помераније.
На острву живи 404,873 становника (2000). Домородачко становништво Нове Британије је подељено у две групе, Папуанце који живе на острву већ десет хиљада година, и Аустронезијанце који су стигли на острво пре две хиљасе година. На острву се говори десет папуанских и око четрдесет аустронезијских језика, као и Ток Писин и енглески.
Координате: 5° 44' 20" ЈГ Ш, 150° 44' 17" ИГД
