Павија

Из пројекта Википедија

Чертоза.

Стари мост на реци Тичино је симбол Павије

Сан Михел Мађоре

Катедрала.

Санта Мариија дел Кармине

Павија је град у југозападној Ломбардији у северној Италији, 35 километара од Милана на реци Тичино. По процени из 2004. има 71.486 становника. У античко доба називала се Тикинум (лат: Ticinum). Павија се налази у пољопривредном подручју у коме се производи вино, пиринач, житарице и млечни производи.

[уреди] Историја

Павија се у римско доба називала Тикинум (лат: Ticinum) и представљала је значајно војно упориште у доба Римскога царства. Ту је Одоакар је 476. победио Флавија Ореста након дуге опсаде. Одоакар је казнио град и потпуно га уништио, јер је помагао његовога противника. Орест је побегао до Пјаченце, где га је Одоакар нашао и убио и после тога је свргао његовога сина Ромула Августула. Тај догађај се сматра падом Западнога римскога царства.

Касније име за град је било Папиа (лат: Papia), што је вероватно повезано са папом. Име града је еволуирало до Павија. Под Остроготима Павија је постала утврђена цитадела и њихово последње упориште у борби против византијског генерала Велизара. Након лангобардскога освајања Павија је постала њихова престолница. Била је административни центар Лангобардске краљевине. Карло Велики је после опсаде заузео Павију јуна 774. и тада је пала лангобардска краљевина. Павија је остала престолница италијанске краљевине и центар где су се крунисали краљеви.

У 12. веку Павија је постала самостални град. За време политичке борбе гвелфа и гибелина Павија је била центар гибелина. Деломично је то било и због тога јер је Милано био стални ривал Павије. Припадала је Ломбардском савезу градова против царске власти. Павија је следећих векова била значајан град. Устала против доминације Милана, али коначно је морала 1359. признати власт Висконтија, владара Милана. Под Висконтијима Павија је постала интелектуални и уметнички центар. Универзитет у Павији је основан 1361.

Битка код Павије 1525. била је битка између Француске (удружене са папом) против Карла V, цара Светога Римскога Царства и краља Шпаније. Павија је током тих Италијанских ратова била на царској (и шпанској страни). У бици код Павије је заробљен француски краљ Франсоа I и Павија се отада до 1713. налазила под шпанском влашћу. После тога Павијом су владали Аустријанци до 1796., а онда је Павију заузела Наполеонова француска војска. Поново је од 1815. до 1859. под аустријском влашћу.

[уреди] Знаменитости

Чертоза или картузијански манастир основан 1396.
Катедрала основана 1488., а завршена 1898. Висока је 97 метара и тређа је по висини у Италији после катедрале Светога Петра и катедрале у Фиренци
Сан Михел Мађоре, романескна црква је одличан пример ломбардско-романичке архитектуре у Ломбардији. налази се на месту где је пре тога постојала ломбардска црква. Уништена 1004. црква је поново изграђена 1154. У тој цркви је крунисан Фридрих Барбароса 1155.
Базилика Сан Пјетро ин Сјел Доро, која постоји од 6. века.
Велики утврђени Висконтијев замак, изграђен 1360.
Универзитет у Павији, основан је 1361.