Перикле
Из пројекта Википедија
Перикле (око 495. пне.- 429. пне., грчки: Περικλῆς) је био утицајан и важан атински вођа из породице Алкмеонида за време Атинског Златног доба (између Персијског и Пелопонеског рата. Период од 461. пне. до 429. пне. се понекад назива „Периклово доба“. Захваљујући њему изграђене су многе грађевине на Акропољу (укључујући и Партенон). Он је такође убедио град да сазида Дуги Зид који је штитио 7 km дуги пут до Пиреја, атинске луке.
Перикле је политичку каријеру започео врло рано. Испочетка је међутим спутавао своје амбиције зато што је страховао да због свог друштвеног статуса не буде сматран тиранином или чак опасним по Грчку. Да би заобишао тај проблем, подупирао је интересе демоса - најбројније класе грађана са средњим и ниским примањима - не би ли избегао њихову сумњу.
Плутарх пише да су Перикла подучавали софиста Даман (који га је учио политици), Зенон из Елеје (који га је подучавао расправи) и Анаксагора (који га је учио отмености намере и карактера). Највише захваљујући Анаксагориним подукама, Перикле је био веома пажљив у начину на који је, као и у ономе шта је, говорио.
Кимон је много година био Периклов политички супарник. Кимон је био богаташ који је стекао наклоност народа трошењем сопственог новца на исхрану и облачење оних Атињана којима је била потребна помоћ. Перикле је успео да Кимона остракизује, тј. протера из града на десет година. Међутим, Кимон се вратио пре истека ове мере, да би водио Атињане у борби против Спарте. Нажалост, неки Периклови пријатељи су отерали Кимона па је битка кренула лоше по Атињане. У том тренутку, Перикле је успео да сагледа ствари шире од сопствених амбиција и опозвао је Кимона да би Атина била победоносна.
Перикле је потом кренуо да ојачава Атину и побољшава инфраструктуру. Међутим, током своје четрдесетогодишње превласти, био је опрезан и није се хватао у коштац са противницима без да је прво одмерио своје опције и потенцијалне губитке. На несрећу, његова залуђеност женом под именом Аспазија ће донекле променити начин на који је започињао сукобе. По Плутарху, она је убедила Перикла да покрене експедицију против једног од њених непријатеља.
Периклу се приписује и реформисање атинске демократије.
Перикле је почео да губи наклоност грађана Атине, мада је још увек био на власти. Када је избио Пелопонески рат, Перикле је био свестан да Спарта има предност на копну, па је упозоравао Атињане да ће територија Атике бити опљачкана. Током спартанских напада на Атику, избила је куга у самој Атини, која је многе убила, укључујући и самог Перикла и већину његове породице. Међутим, након што је Перикле изгубио свог последњег атинског сина, Атињани су дозволили да се закон промени тако да би Периклов не-атински син постао грађанин и законити наследник.
[уреди] Стари извори о Периклу
Антички биограф Плутарх, који је живео неких 500 година након Перикла, написао је детаљан Живот Перикла. Перикле је такође представљен и у Тукидидовој Историји Пелопонеског рата, која укључује и неколико Периклових говора као и Периклов посмртни говор
