Петер Хандке
Из пројекта Википедија
Петер Хандке, рођен 6/12 1942 Грифен/Корушка (Griffen/Kärnten) Аустрија, аустријски књижевник и активиста.
Одрастао у Источном Берлину и Грифну. Прва књижевна активност публикација Fackel код католичке школе за дечаке у Танценбергу. За време студираwа у Грацу придружује се књижевној групи Форум Градски парк (Forum Stadtpark) и објављује у магазину Manuskripte. Године 1956 напушта студирање након изадавања његове прве новеле.
Живео у Грацу, Диселдорфу и Берлину, касније у Паризу, Кроненбергу, САД. Тренутно живи у Француској (Chaville).
Хандке је одавно везан пријатељством са Србима. 1996. године је путовао у босански рат и написао жестоко оспоравани есеј "Правда за Србију", у којем се побунио против сваљивања кривице на једну страну што је одјекнуло као Золин "Оптужујем". Хандке је преко ноћи прогнан из глобалне интелектуалне заједнице, у екскомуникацију у којој се до данас налази. После првог есеја следила је допуна о путовању у босанска места страхота.
Кад је почетком априла 1999 почело бомбардовање Југославије, Хандке је сместа отпутовао у рат, вратио Бихнерову награду и напустио цркву. Од немачког министра Рудолфа Шарпинга je захтевао да му врати све његове књиге.
Хандкеови есеји о Србији спадају међу најтемељније и најсадржајније критике медија писане последњих година. Србија је за њега само метафора, повод за његове литерарне и филозофске расправе о "дереализацији света". За разлику од његових колега и непријатеља, који су окренули леђа Балкану и, сасвим у тренду, устају против рата у Ираку, Хандке је остао доследан: Србији као кључној метафори за искривљавање истине кроз медије.
