Птолемеј
Из пројекта Википедија
Птолемеј I Сотер (367. пне. -283. пне. ) је генерал Александра Македонског, који је основао династију Птолемејида. Владар је Египта (323. пне. -285. пне.),а краљ Египта је од 305. пне. .Оснивач је Александријске библиотеке.
Садржај |
[уреди] Александров пријатељ
Био је син македонског племића и Александров пријатељ још од детињства. Постаје један од највернијих генерала Александра Македонског и његов телохранитељ. Са Александром је од првих кампања, а у кампањама у Афганистану и Индији имао је значајну улогу.
[уреди] Један од наследника (дијадоха)
Кад је умро Александар Македонски 323. пне. Птолемеј постаје сатрап Египта. Главни регент царства Пердика почиње сумњати у Птолемејеве намере. По македонским обичајима, онај тко би сахранио краља полагао би право да му буде наследник. Птолемеј не жели да Пердика на тај начин створи право да буде краљ, па односи Александрово тело у Мемфис. Пердика сматра да Птолемеј жели да буде краљ, па да зато краде Александрово тело.
Ствара се коалиција против Пердике, у којој су Антипатер, Антигона, Лизимах и Кратер, а Птолемеј им се придружује. Пердика врши инвазију Египта, али губи престиж и 2.000 војника у првој бици. Подређени официри убијају Пердику. Птолемеју нуде положај регента, што он одбија. Нови регент Антипатер потврђује му положај сатрапа. Њему је било битно да очува Египат као сигуран посед, а ако може да онда осигура контролу над околним подручјима: Кипром, Сиријом са Јудејом и Киренаиком. Осваја Кипар 318. пне..
[уреди] Борбе против Антигона
Када је Антигон овладао великим делом Азије Птолемеј се удружује 315. пне. са Лизимахом, Селеуком и Касандром против Антигона. Птолемеј губи Сирију. Повратио је Кипар под своју власт 313. пне. . У бици код Газе 312. пне. Птолемеј и Селеук побеђују Антигоновог сина Деметрија Полиоркета. Птолемеј тиме осваја Сирију, али за неколико месеци је напушта када Деметрије Полиоркет побеђује Птолемејевог генерала. Успоставља се мир 311. пне.. У Македонији убијају сина Александра Македонског, Александра IV. Тиме сатрапија Египат остаје дефинитивно у Птолемејеву власништву.
Рат се наставља 310. пне. . Птолемеј осваја неке обалне градове Ликије и Карије од Антигона. У Грчкој осваја Коринт, Сикион и Мегару 308. пне.. Деметрије Полиоркет напада Кипар 306. пне. и побеђује Птолемејовог брата у бици код Саламине на Кипру 306. пне.. Птолемеј тиме губи Кипар. Антигон неуспешно покушава са инвазијом Египта 306. пне. . После тога Птолемеј више не изводи походе против Антигона, сем велике помоћи, коју шаље опседнутом Родосу (305-304. пне.). На Родосу оснивају свечаности, којима славе Птолемеја као Сотера ("спасиоца").
Поново се прави коалиција против Антигонa 302. пне. . Птолемеј улази у коалицију и врши инвазију Сирије, док је Антигон био заузет борбама са Лизимахом у Малој Азији. Кад је чуо да је Антигон победио у једној бици Птолемеј напушта Сирију. Али на вест да су Лизимах и Селеук победили и погубили Антигона у бици код Ипса 301. пне. , Птолемеј окупира Сирију по четврти пут.
[уреди] После битке код Ипса
Други чланови коалиције против Антигона додељују Сирију Селеуку, а следећих сто година питање власти над Јудејом производило је сталне ратове Селеукида и Птолемејевића. Птолемеј је изгубио оно што је имао у Грчкој, али поново заузима Кипар 295/294. пне. Киренаику после неколико устанака подвргава око 300. пне.
[уреди] Задње године
Птолемеј абдицира 285. пне. у корист Птолемеја II, једног од својих млађих синова. Његов најстарији син бежи код Лизимаха, па онда код Селеука. Птолемеј Сотер умире 283. пне.. Оснивач је Александријске библиотеке 288. пне. Он сам је писао историју Александрових ратовања, да би нагласио свој значај. Те књиге се нису сачувале.
